Naša književnost
Маргиналије_ = _______-_ - 351
ца“, „проклето-семе“, „уништићемо-ту-врсту“ (а последње
Фрица моћи ћемо ставити у зоолошку башту са наттисом ФРИЦ ЛУ ЈЕ АРИС), писаних дакле на линији „„Ррицеве-чека-ђубриште-
историје“. Шротивставићу тим Стаљиновим речима само = као. опомену па елементарну пристојност — прост спомен на то шта
је за милионе убијених и милионе живих, обичних совјетских људи, шта је за огромну руску земљу, и ита је за све нас на
које су хитлеровске хорде биле насрнуле, шта је значио и шта.
је могао да значи немачки завојевачки рат, — про-
_ тиветавићу дакле само један тренутак сећања на ту недавну стварност, следећим речима из посланице коју је у октобру 1949 · Стаљин упутио Вилхелму Пику и Оту Рротеволу, а иза које, као |
третепфо шет који не претшта, лежи. можда. више од СА милиона сов јетских лешева:
„Искуство "последњег рата показало“ је да. су немачки и совјетски наг-
роди поднели највеће жртве у току тога рата и да та два народа имају највећи потенцијал У Европи за извршење великих дела светског значаја. Ако се ова
два народа покажу решени да се боре_ за мир са истим напоном снаге као-
што је онај којим су водила рат, мир у ПН може. се СМО обезбеОН Дах смрти бије из ових речи, одвратни дах једне срамне
смрти. Не мученичке или јуначке смрти палих црвеноармејаца, силованих и закланих жена, масакриране деце, стрељаних и сттаљених људских бића, нето смрт једне унакажене политичке идеје и једног наказнот државно-полициског атарата. Њихова је смрт условљена и означена тим процесом очевидног моралног распа= дања који је већ довољно одмакао кад Стаљин себи дозвољава,
из провидно дематоштких и политикантских мотива, вређајући -1е8
само мртве и не само совјетски народ, да идентификује злочинство и жртву, хистерију агресије и борбу за мир, ратни потенцијал и потенцијал за дела светског значаја. Има у томе логике, али то није логика истине и живота, то је нечовечна, антиљудска логика презирања истине и логике, то је логика сатранеког презирања људског живота која, газећи преко мртвих и преко живих људи, лопично води у пропаст. То је логика једне политике
којој су лаж, дволичност и непринпипијелност постали основи ~
тринцишпи, стаљинске политике, која је показала) своје право лице, своју горилеку гримасу у својој , .ладној“ агресији против Југославије и у мобилисању свих комунистичких партија за тај злочиначки покушај дављења победоносне социјалистичке ре_волуције у нашој земљи, и наше земље уопште, и социјалистичке револуције уошште. И ни у чему другом се можда не огледа више, у свој својој страхоти, криминална природа те политике СССР-а нето у том повлачењу за собом, у том увлачењу у саучесништво у злочину, у том вучењу у заједничко безумље и заједничку пропаст, и комунистичких партија као партија, и сателитских "земаља као земаља, и хиљада и хиљада преплашених, обману тих, терорисаних, _несвесних. Пола по Ни у чему више, ако не