Naša književnost
- 0 | - = _ Књижевност
па -а
зент то не зна, — Или ово: Аница Савић Ребац каже: „Да се пазимин погледај употребљава у приближно истом емислу, мислим да је_ свакоме јасно , али не каже ништа о томе шта је тачан смисао стиха па зеће пог ћп, Ки ујеп Иг зоћгеђЕ А за ког пишеш на то пази (њена редакција) или Погледајте само за кога пишете (мој превод). „Мислим да је сваком јасно“ да су ове реченице по смислу потпуно разли-
преведен је прозаично Стог буд те добри - владајте се при
цезура после петог слога) омогућује да буде стих“ Аница Савић Ребац прелази преко написаног, каже о томе: стиху само то даје, на немачком, не о осмерац него десетерац. Он је још више: и једно и друго, ношто и поред де= ____ финитивних издања, критичких и коментарисаних, и јубиларних, има врло ; озбиљних (као што је АШгед Кгблег Мепас, За сат, које ми је било при . - __руци), где се задржава Римерова редакција“). Познато је то и Аници Савић = - С Ребац и многима; па и мени. Али је требало рећи такву једну безначајност, да
- би се могле прећи преко прозаичности стиха, преко прозаичности безмало
целог превода. 5 = Мекоректно је од Анице Савић Ребац кад тврди, у вези са стиховима које наводим на стр. 60/—18, да „рецензент. махом наведе само стих и стави знак усклика.. да би неискусан читалац помислио да је ту нека грешка“, = - јер у целоме приказу има само два знака усклика који су моји; сви Е 1 "остали припадају наведеним стиховима. Како је појам „махом“ пременљив О кад се њим служи Аница Савић Ребац! Сва места наведена на тим странама а ПН товоре сама с себи) а коментаром сам их пропратио само онда кад сам хтео
– о да их јаче истакнем.. а - 5
: Некоректно је од Анице Савић Ребац кад једном реченицом („Ако ре== 5 цензенту Не буде ово довољно, одгеворићу врло радо и на неколико пре| 8 осталих замерки) одбацује примедбе у вези са стиховима чији се смисао о __потпуно разликује од смисла оригинала, а за шта је врло тешко: и _ наћи прихватљиво оправдање (г ђееп, Фе Шг пиг зо об — Тп Мор ипа Ттиђза] Бејсесћапдеп: Вас двоје што сте спас 'од брига — у јаду често нашли мом; Сезе даз5 тећ моп- Масћуеј тебеп оће: Јер ако причам о потомству ја; Опа, ууас Чаз АПегзећ ттее БЈеЊЕ — Саг тапсћег Копти« уот Гезеп фдег - Јоцгпаје: А најгори су свагда они — што дођу пошто новине. прочитају; Маг - - _ев ејп Софе Чег Фезе Лејсћеп зећмеђ — је таг дез шппге Тођеп з еп: Беше л' - то неки бог те знаке што је писао = помамну да у мени стиша мисао; Ета јп дет апдеги маг! цла ЈеђЕ: Све једно у друго се делајући слива;“итд.). = __Ја сам ове нетачности истакао без компромитујућег коментара и нисам због њих посумњао у знање немачког језика преводиоца и редактора. Аница Са-
пе ___вић Ребац, напротив, служећи се мањим бројем примера, донела је врло неповољан и увредљив суд о моме знању не само немачког. него-н српског језика. - > === - Е 5 Е
=
Некоректно је од Анице Савић Ребац и то кад из низа примера рђаспоредније, које је лакше бранити, јер се као провинцијализми чују у по-
= _ јединим нашим покрајинама, а преко озбиљнијих примера рђавих синтак2 сичких (слагања прелази са кратком напоменом да је „тешко прозрети“ шта 1) (Што се тиче лекције Гед уместо Геја („Посвета“, строфа 3, стих 5), тај проблем је већ 1911 г. дотакао Богдан Поповић у предговору своје Антологије. Говорећи о уклањању очитих погрешака из текста песама, он ЕЈ да је „уредник у том послу стајао на среди између оних предузимљивиХ издавача-наших који... и оних немачких издавача и коментатора Фаместа који, не на дику немачке критике, задржавају у Посвети. још непрестано. бесмислену штампарску пагрешку“ Беја уместо очевидног. беда“. Како је приближно једнак број немачких издања у којима се јављају и једна и друга реч, а како се мени увек чинило да је Глед логичнији субјект глагола еп опеп (Јпзе! Мепјас, чија су сва издања, пи Фауст, дата врло критички, доноси Гле), то. сам као тачно прихватио оно што је и са гледишта разумевања поезије оправданије,: ; п
чите, = Написао сам (стр. 617): „Осмерац Ргши зеја пшп Брам шпд тицобетћаћ
мерно, стихом коме само прва једносложна реч и апостроф у другој (не и
вог књижевног изражавања, наведених на стр. 616 мога приказа, узме само.