Naša književnost

356 о — | ___- — —__ Књижевност

драме у коме се "Креон баца на тело свога сина, ако нас свирепа визија обе-_

шене девојке, ако "нас јасност Креоновог очајања испуњавају радошћу, то је стога што нас прожима једна“ извесност што нас силно поверење у саме себе усправља пред-лицем судбине: ми знамо да се у овом тренутку трагедије Један људски свет почео да рађа, свет у коме никаква Антигона неће никад бита извргнута мукама, у коме никакав Креон неће утонути_ у безумље, јер ће човек, зграбивши у Своје руке мач тОјА га је делио и отселе једнак: УсУдУ, победити трагичне снаге - =

Има у овим речима, којима се Андре Кедрес диви у 69 броју =:

"часописа Ват оф е, један крупан неспоразум. Ако ми, и данас још, и сваким даном све више, можемо ла доживимо“ трагичну. лепоту Антигоне, У којој је свет писаних и неписаних закона антике приказан на попришту људске "трагичности, неће бити то зато што данас нема више услова за такву трагич-

ност, и што смо због“ тога радссни, него пре свега зато што нас та трагедија,

"мимо свих промена услова. опстанка и“ борбе, и данас још увек дира својом изванредном људском драматичношћу, ШТО још увек у тој варварској слици несталог човечанства видимо драму човека: и живота: њена моћ и лежи

управо- “- томе што је она. кроз векове мена и преображаја, друштвених, мог

ралних и естетских успела да очува. своју изванредну снагу деловања, своју

неокрњену поетску снагу евокације. Цес_ проблем античке драме, кад га сатледамо у светлости коју. "наш век баца на то чудо од кога нас деле толика "столећа, управо се и састоји у томе да испитамо и пио ту њену моћ. - Тешкоћа се не састоји. у томе, — писао је још Маркс, = да се схвати да су грчка уметност и еп везани за извесне облике друштвеног развитка. Тешкоћа се састоји у томе што нам грчка уметност и еп још увек пружају уметничко уживање, и што у извесном“ смислу још увек“ важе као норма и као недо-

стижни узори.“ 5 -

| Полазећи од овог Марксовог става из Увода. у кр уитику политичке економије, Бонар је хтео да објасни смисао и значај грчке тратедије искључиво с гледишта данашње. њене моћи деловања на читаоце или гледаоце. Но да-би се могла тачно осетити. сва садашња уметничка снага једне- Антигоне, нужно је претходно "објаснити и осетити њен. тадашњи смисао. Јер велике уметничке реализације не стварају се у безвазлушном простору у коме нема временских и просторних релација; израсле на конкретном историском тлу, у одређеним људским и уметничким условима, све само преко изванредно јасно и емотивно доживљених елемената савремености могу да се вину у сферу уметности, која је, у својим највишим · изразима, исте -семено и вечита баш по тој својој снази доживљавања и изражавања · ролазнојг, Смисао Марксовог цитата, који се осећа у основи Бонарове концепције, свде је очигледно изневерен. Из њега Кор лико не излази да је проучавање „извесних облика друштвеног развитка“ за.

које је грчка уметност везана — Нотр о њиме се хоће рећи само те да“

"такво проучавање не може да 00 о ас Н и умет Н ички“ ф ено М ен еп оце

"ког стварања, да је нужно. испитати и саме облике уметности. А да "се то не може с успехом обавити без разматрања историских услова у којима су они настали, и на које они претстављају једну изванредно снажну уметничку реакцију, то сасвим јасно показује и ова студија даровитог критичара који је у име једног начелног става, свесно Бата ј но своје познавање античке материје: а