Naša književnost

СТАС ТОМАСА МАНА.

· Америчка издавачка кућа „Мел Ругесћопз“ издала је, пре извеснога времена, једну замашну књигу студија и успомена посвећених највећем живом песнику немачког језика, Томасу Ману. Редактор књиге, познати критичар Чарлс Најдер, који је ово дело части и поштовања назвао Стас Томаса“ Мана, поделио је градиво у пет одељака. У првом, који почиње с једном. песничком наздравицом песника Аудена, "сабрани. су биографски прилози. Међу њима свакако су најинтересантнији разни написи његове уже родбине, његовог сина, његовог брата Хајнриха џи зета Ђ. А. Боргезе. У другом делу са.

_бране су студије које испитују и обрађују особени карактер Мановог дела.

Ту се истичу странице Лудвига Левинзона о Смрти у Венецији, увод Андре Жида у Упозорење Европи, оглед Хари Левина о Јакобу и његовој браћи и неки други прилози. „Четири аналитичка поређења, «с Бенедетом Крочеом; Гетеом, Андре Жидом и Томасом Хардием, испуњавају“ трећи део књиге. Ако је овај одељак, по богатству сугестија, аналогија и размишљања, свакако један од најзанимљивијих, он је с једног одређеног критичког гледишта најнепоузданији. У четвртом одељку, који је посвећен. појединим темама Мановог дела, Лидија Баер пише о смрти у Мановом делу, Александер фон Гроника“ о Ману и Русији, Чарлс Најдер о „уметнику као грађанину“ итд. У последњем, петом одељку сабрани су вајразличитији на-. писи, међу којима се истиче оглед Џерџа Лукача У потрази за грађа-

нином, који је написан као одговор на студију совјетског "критичара Бер-

нарда Сукова Судб бина једног уметника. =

У својим вулгарно-социолошким "разматрањима Суков је покушао, на: основу врло једностране анализе идејно-политичког става Томаса Мана, да одбаци приповедачко и романсијерско дело овог уметника,.о коме је Жид писао: „ЈЊуди наше епохе којима се можемо дивити без резерве ретки су; Томас Ман је један“. Цео његов став се врло разговетно види из овог закључка: „Судбина Томаса Мана необично је поучна. Један истински велик уметник напаја се суштинама прогресивне идеологије и одговара захтевима народа. МеЂутим, Томас Ман је исувише дуго тражио истину тамо а његова светлост није могла да светли; његова слепоћа скупо га је стајала.“ Џерџ Лукач се врло одлучно супротставља таквим апстрактним схематизацијама. Истина, и Лукач сматра да се Томас Ман никад није успео да ослободи идеологије не-

мачког малограђанства; ако је и претстављао њене најпрогресивније елементе,

увек је остао веран свом грађанском пореклу. Мако се, по мишљењу Лукача, филсзофски погледи Томаса Мана могу крстити реакционарним, његово наративно дело, у коме је с изванредном снагом евокације оживљено толико ликова, догађаја и ситуација, даје ипак једну снажну слику објективне. стварности, Као пример те унутрашње претивречности Мановог дела Лукач наводи Буденброкове, писане у време када је Ман“ сав био прожет Шопенха- | уеровом филозофијом, ДОК објективни смисао дела гевори НЕ сопствених шопенхауеровеких.,Манових схватања.

О вредности онога што је ново У Мановом уметничком делу, о томе у

_ Једном другом есеју, с одушевљењем и патетиком, говори Фриц Кауфман.

Шегове речи признања су без икаквих резерви: „Као песник Ман се служи

,

10 Књижевност