Naša književnost
ТУ
е 29
НАШЕ ПОЗОРИШТЕ“ ОД ПИТОЕВА
5 И – —__ Књижевност
Не само луком који наноси ране, него и лиром која (окрепљава, каошто су та два симбола сједињена између корица његових књига... Он. Сао и прстом
указује, у агонији 7100 света, на порођајне болове нове епохе.
5
"Међу бројним делима која "третирају проблематику нозоришта, фран-_ цуска критика обратила је нарочиту пажњу на књигу Жержа Питоева Наше поз ориште, која је објављена као луксузно издање у ограниченом броју примерака. Уствари, књига садржи, на. 126 страна и са 50 фотографија, све
- значајније. чланке и студије великог мајстора француске сцене, чија личност.
__и чије дело заузимају истакнуто · место У "француској Поа 5О) култури
између два рата. -
Један од знамените четворке из Картела, Питоев- је настојао, уз ел. Батиа и. _Дилена, да развије француске позоришне традиције, да их прилагоди модерној литератури и саобрази укусу и осећању савременог чо-
века. У тим тежњама, он је“ напуштао традиционалне путеве Антоановог ре-
ализма и: настојао да створи и изгради један модеран. театар, сав од нерва, по-
"крета и маште, театар који. би за модерна настојања литературе нашао од--
говарајућа“ сценска решења и саобразна изражајна средства; Огроман је репертоар који је. Питосв, у току своје дуге позоришне ка-
"ријере, поставио на- француској сцени. Био је један од најистакнутијих стуо "мача Шекспира и Ибзена; давао је све "велике Русе ХЛХ века, и често их сам
преводио и адаптирао; увео је У француско позориште 'Пирандела, открио
Ленормана. Велику пажњу Питоев је. посветио. пласирању и сценском тума-.
чењу нових драмских писаца. Међу првима он је у Француској играо Клодела,
_Ануја, Коктоа, Мламеда_ Теона, „Када, Вилдрака, Бомена, Сипервиела, Вналара
и друге. : : "Све те писце, тако различите, често и сасвим опречне по идејним стремљењима и естетским схватањима, он је тумачио с подједнаком љубављу, с једнаком бригом да од њихових дела, направи занимљив и привлачан теаТУ ар, не водећи много рачуна да ли сценски израз и метод реализације у потпуности одговарају духу и карактеру појединих драмских текстова. О тој“ својој тежњи ка што самосталнијем и слободнијем сценскем интерпретирању, он је сам писао, с очигледном претензијом. на. теоретско оправдање свога стваралачког метода: „Дело постоји само за себе у књизи, оно ће бити читано, н сваки читалац ће га примити саобразно својој имагинацији. Али, кад сно стигне на позорницу, · мисија писца тада је завршена, није више он тај који дело претвара у спектакл. Ја не, Уа ум улогу писца ја само
_ браним апсолутну независност сценске уметности. Понекад, та тежња ка
сценичношћу одводила га је, У теорији, ка потпуном негирању могућнеости једног система реализације: „Микаквих начела, никаквог а Потебно је онолико режиских сте колико има позоришних дела“ : у пракси, он се служио свим врстама интерпретације, слободно, често по тренутној визији- дела или ћудљивој фантазији | која по сваку цену тражи оригинална решења и оригиналне сцевске изразе, |
Тај идеалистички карактер Питоевљеве, уметности о је осетио и протумачио својевремено, у једном топло писаном есеју, ВА по-_
= 5 ~ ЊЕ