Naša književnost

На дан државног удара, 25 јула, интелектуалци су открили да су против своје воље припадали истој организацији. У Милану, у самом се-

дишту фашистичких универзитетских

група, на тргу Мерканти, Виторини · се појављује-на једном прозору и

одмах затим ишчезава да би се вра-_ тио и почео да баца ладице и санду-_

ке, списе и пропагандне брошуре на ватре које је маса запалила на тргу. Из једне друге собе, где је изврше-но слично чишћење, ми смо га видели како, сбузет радосном френези= јом, непрекидно баца ствари-на трг и

чули смо његов продорни глас у.

високим пламеновима. „Све што је _ било фашизам, треба уништити.“ После подне сам га видео на збору

који је окупио огромну масу, коју су

Бадољови тенкови потиснули на Рогја Мепела. Бадољо хапси фаши"сте и комунисте. У то исто доба чуо сам, једног послеподнева, вест о томе да је Виторини ухапшен. И, једног августовског јутра, „краљевски“

карабињери ухапсили су и мене. У

подне, пуштали су нае у ходнике да бисмо јели 'и изненадио сам се _кад сам срео Виторинија. Имао сам тек толико времена да га загрлим пред несносним погледима карабињера, потом су нас вратили у ћелије. Од тога дана, изгубиб сам га из вида. Радио сам за партију у Милану. Виторини, ослобођен неколико дана пре 8 септембра, радио је исто то у Фиренци. Једног устаничког јутра у Милану, док је још град одјекивас од пушчаних салви и урлика сирена Црвеног крста, опет смо се срели. Били смо заједно у листу Унита, дневнику. комунистичке партије, чији је Виторини био главни уредник. Месец дана доцније он је помоћник директора листа МИ апоБета и уређује И Ро еспео, недељник великог тиража. Тада су се код Бомпианија појавили Људи и нељуди, његов роман о отпору.

03

Разговор на Сицилији иЉудии нељуди претстављају за Виторинија, после Малограђана и Код Морлака, велики корак унапред. И они претстављају велики корак унапред за италијанску књижевност. И не само за италијанску књижевност, чини ми се. „Кад говоре о Виторинију, критича-

ри помињу Хемингвеја, Саројана и ђе свој језик и он га је присвојио. | Ових последњих година начињен је један мит од језика. Језик, то је тех-= ника, а техника, то је сружје. Језик Виторинија је лепо оружје и врло оштро оружје. Критичари расправљају, Виторини дела, пита и сдговара. Џитања у нитањима и све заједно завезано у клупче зебње једног јединог питања: оног „куда иде-

- мог“ из црних и пламених година и-_

_сторије, у духу човека који се нада

- и који очајава. То је питање које Ви-

"терини поставља у Разговоруна“ Сицилији, у Људима и нељудима, и његова реч није одблесак и није алузија. Његова реч по-. стоји: она именује, руши и заноси. Она је и сама постала предмет, а сваки предмет има данашње и некадашње форме, припада вечитој пустоловини човека. И дијалог се нење и спушта на исто тело или на његову конкретну сенку у конкрет-= ном памћењу. Реалност и легенда су јасни, глатки и тврди као камен У одвијању питања и одговора, „Ми патимо. — ЈВи такође» — Такође. Оковани, роб, прободен, на пољу снега и крви. То брат погинуо у рату говори одозго. И бн говори о Сицилији, о једном кутку света, после дугог путовања по мрачном моРу, после битака које све сажижу,

' „међу угарцима и смоквама Барба-

рије у планинама“, у попаљеним земљама, он говори људима који живе у тој „пустињи“, тужни и сна"жни под својом “старинском одеждом сељака, занатлија, војника, топли, мужевни, горки. Он говори сваком од њих, редом, „очајан и благ“. Он казује њихову мудрост и њихсве бојазни и њихову свесну или несвесну побуну. То су гласо_Вви,„ „двапут реални“, реалности и легенде који говоре у Разговору на Сицил ији. И који говоре, хладнији и оштрију у Људима и нељудима, долазећи из оне друге „пустиње“, из градских зидова, у

· зиму између живота и смрти, из ђу-

тљиве гомиле која посматра једног по једног, своје стрељане по тротоарима, из тврдих глава које вребају иза хладних цеви непријатељског дРужја и, ноћу, са невидљивих и стварних барикада које је дигао народ или бесомучне самоће једне

собе. : 5 · Дуилио МОРОЗИНИ