Naša književnost

- Виторинију објављен

Виторини

- ног искуства, који је стварао под фашизмом, извуче много далекосежније и објектив- -.

"мн мелодраме,

Фрејусу

366“

Напомена: | Од тренутка кад је "овај скроз субјективан напис о (1946), Виторини је, и као борац и као књижевник, наставио своје натетично -путовање кроз живот, испуњено толиким доживљајима, борбама, стрепњама, заносима, хтењима.. Поред књига о којима Морозини говори, је, у својој људској и књижевној младости, објавио и роман Црвени. каранфил, - де-

ло лутања и тражења решења у ок-

виру постојећег поретка етвари. У предговору другом издању овог де-

= ла, Виторини је сугестивно“ објаснио

ону дубоку моралну кризу, из које се родила његова стваралачка мисаб, настојећи да из свог књижевискуства књижевника

није законе стварања) О: његовој концепцији романа, у том предговору, концепцији која се заснива на сумарном поређењу романа, опере вредело би расправ-= љати ошширније, јер је она, и по својим слабостима и по својим врлинама, несбично карактеристична за Виторинија као ствараоца.

После Људи н нељуди,

_ првога дела у коме је сасвим отво- рено

ушао у проблематику борца и

еволуције, Виторини је објавно роман. Симплон (1947), у коме је, сим-

намигује -

__трагично-

Књижевност — ;

Му

боличком техником поетске евокације и мутних дијалога, приказао лице сиротиње, с топлим акцентима хуманитарности и борбе= ног протеста; затим пише Месинске' жене, психолошки роман у - коме покушава да објасни генезу фа"ттистичких злочина, субјективну неудужност појединаца у колективној _ одговорности целог једног покрета, целог једног друштва. Роман је дат. на сасвим модеран начин, с брзим изменама предмета и „пејзажа“, У лирској атмосфери која хоће да на=

- метне утисак субјективне ангажова-

ности писца у-~ приповедачком евоцирању објективно постојећег света.

> Пред“ Виторинијем као ствараоцем

отворен је пут. Живе фантазије, из"ванредне моћи запажања, будне савести, неконформистичког духа, он. _ је данас, У младој генерацији италијанских „књижевника, и највеће име и највећа нада. Он је један од оних писаца који својим моралним делом претстављају савест своје епохе. Бизарна прича коју доносимо“ у- овом броју, уствари једна чудна мешавина симболичне поетске фикције и реалистичког, скоро репор-. терског приказивања стварности, написана је 1943 године, као поетски покушај. да се језиком бајке и алегорије говори о стварним чињени-

· цама и проблемима људске ствар-

ности. - ЈЕ. Ф.

ЧАРЛС ДИКЕНС: СТАРА ПРОДАВНИША РЕТКОСТИ

· Учестани преводи Дикенсових де_ ла који су објављени. последњих го-

дина код нас; јасно показују да ин-_ терес за овог романописца, чији вр=

"хунац делатности пада на око пре

више од сто година, још није ослабио. И доиста, поред свих својих недостатака као што су претераност и карикирање при сликању личности, превелика опширност, често неспретан, наиван и застарео стил, слаба композиција и неповезаност јадње, Дикенссви романи имају знатан број позитивних особина), сзахваљујући њима, они ће још кроз дуги низ година привлачити симпатије ширих“ читалачких слојева. Причање им је живо и занимљиво, очигледно и. топло, радња пластична џи пуна раз-

· диности и ситнице,

новрсних и занимљивих догађаја, заплета и епизода које се никад не понављају, као и верних и реалистичких описа и слика свога доба. Као човек снажне маште, оштрог ока, запажања и памћења, Дикенс је створио преко две хиљаде сасвим различитих типова, од којих ће многи.остати незаборавни; типова и створова трагичних, смешних, претераних, несрећних, злочинаца и њихових жртава,. обраћајући пажњу на све појеиз којих се састоји живот и које толико доприносе правилном карактерисању појединих ситуација и личности. Он показује свуда, па тако и у овом роману, велико и (свестрано интересовање за сва савремена питања, Се то дру-