Naša književnost

Белешке

штвена, социјална, морална, правна, политичка или културна, предњачећи у томе својим савременицима.

Кал се писало о Дикенсу, увек се“ нарочито истицао његов хумор, „не-

исцрпан, добродушан, духовит, благ и пун опраштања." И Штефан Цвајг спомиње, говерећи о-Дикенсу, да ће се његова дела читати докле год у људима буде живела жеља за ведрином и пријатним одмором. тврђење пак може да се примени је-дино на неке његове приповетке, затим на Пик виковце и најра__нија његова дела али не и на дошнија дела из Дикенсова зрелог доба.

У самој ствари, ми не бисмо могли

назвати Дикенса хумористом. Велики део његових дела није по својим основним идејама нимало весео; он изазива пре сету него веселост и по неки од Дикенсових романа спадају међутим, рекли СИМО пре

Иговим И Ин ти многим приповеткама Цанкара, баш у најоз-= _биљније и најтужније књиге што су икад написане. То се види и по че-

стој примени оштре сатире и;горке_

ироније (нримери- за то се налазе и у завршним партијама овог романа) које су стране правом и чистом хумору. Дикенсов хумор прете ставља контраст озбиљној тематици његових романа; он треба да утеши и утиша, да ублажи стварност савремености која би била и сувише страшна. То је Дикенс чинио не за то (како неки критичари мисле) да би угодис тадашњем друштву, него је такав поступак био. један природан корак у генетском развитку Ди-

кенсова · стварања. Дикенс је, стоје- -

ћи на прелазу између романтизма и реализма, морао, по нашем мишље-

њу, да приступи том начину, како би

тиме изгладио оштрину самог прелаза. Дајући с једне стране реалистичку слику савремене стварности, а с друге стране изражавајући веру у поправак и доброту људи, Дикенс је тако-на један особен начин удружио идеалистички и реалистички надин приказивања.

Потврду за то налазимо у мотивима и овог и осталих пишчевих рсмана. У Енглеској је почетком Х1Х века настао нагли пораст. индустрије који је довео, услед увођења све нових и нових машина што су замењивале људску радну снагу, до осиромашења и пропадања средњих

105

|.

~ „понижених и увређених“ _вих и презрених (такви су у Ста-

класа. Број незапослених радника све више расте. те услед тога настаје све већа оскудица. Заслуга је Дикенсова, што је он један од оних који су нам пружили рељефну слику тога доба. Он је постао песник „ угњете-

рој продавници реткости стари старетинар, који мора да напусти своју кућу из које га. тера "немилосрдни поверилац, невино осу-= „Бени Кит, злостављана мала служавка „Маркиза“ и други). Он је дао ненадмашне описе судова, адвоката (Сампсон Брас у овом роману), фабрика, трговина (сама старетинарница), затвора за дужнике

(Мала Дорит; у таквом једном затвору чамио је и Дикенсов отац), сиротињских јазбина, дечјих домо-. ва и школа (сер: пластичан опис сеоске школе у 25 глави Старе продавнице и описе школу Да. виду Коперфилду и Николас Никлби-у). Он је описивао патње тих малих људи и њи"хову борбу за бољи живот. .Он је потражио и нашао јунаке својих романа у мрачним предграђима Лондона где их нико није ни тражио јер су се романи дотадашњих писана догађали већином у аристократским круговима. У том погледу његова су дела уједно и један културно-историски докуменат првог реда за познавање викторијанске Енглеске, чи„ји је он био веран поданик. И поред тога, иако је стајас под јаким утицајем старе енглеске традиције, он

је ипак својим делима постигао укидање многих злоупотреба. У сваком од њих ми наилазимо на исту ду боку човечност и хуманост кас и осетљивост 'према свим људским _патњама. На тај начин је Дикенс, који је и сам као дечак живео у беди и оскудици, унео поезију у најзабитније свакодневне догађаје и појаве малограђанског живота. Он налази главне узроке бедама и незадовољствима као и несрећама људи у њиховој саможивости и себично-. сти као и неосетљивости према патњама других (Квилп и Брас у овом

- роману), у неправди и отсуству ми-

лосрђа према осталима, у несавршености закона, као и у непросвећености. Он тако постаје уједно и песник саучешћа; он увек саосећа са својим личностима а нарочиту па-

_ ЖњУ посвећује- — још годинама пре