Naša književnost
со со И
хришћанску | посвкао многог Турчина“ путујући даље дошли су 17 сентембра у Вишеград, где су прено= ћили. Сутрадан у недељу, 18 -сеп= тембра, кренули. су даље према
реци Рзав и дошли у мали српски
манастир са 8 калуђера. „Један од.
њих изађе у евештеничком орнату нама у сусрет“. Калуђери су их лепо примили и помолили се Богу __ за њихов срећан пут и повратак. Затим су дошли у Добрун пау
Прибој, где су преноћили. Из Шри-
боја су кренули 20 септембра и о-
шет дошли до једног српског мана-
стира. Одатле. су их до Нове Варошти пратили Турци са 40 војника, бојећи се хајдука ив планине. 21 септембра били су у Новом Ша-= зару и преноћили, а 22 септембра стигли су до великог и лепог ма-
"настира Бањске, који су затекли у“
рушевинама, јер је турски цар не-,
давно. заповедио да се- поруши, пошто су се у њ склањали хриЋћани бежећи из турског "ропства. Јашући од Новот Пазара, 23 сентембра, видели су на реци Ибру тврђаву Звечај. „То су погранич= не босанске тврђаве, где су се за
време кад: је Босна још била у.
хришћанским рукама хришћани јуначки борили с Турцима и храбрб их бранили. Али сада је све прошло.“ -
Ту се Курипешић опет враћа- на опис Босне, па каже да је Горња Босна нешто питомија од Доње Босне. Становници су јој Срби и турши, „Срби имају своје свептте_нике и цркве по хришћанском о– бреду“.
Краљевина а. није густо на- -
-" сељена, а зато су три узрока. Пр-
- во што народ мното умире од ку-.
ге, друго што Срби беже из земље због великих намета и терета, и треће, најважније, мушке деце и одвођења у јаничаре. Осим тога, Срби беже од дру= мова у брда и планине да се у- клоне с турских очију који их пљачкају.
„Ти исти Срби, у хришћанској вери, указаше нам мното. љубави. Тако би по који старац долазио к нама и говорио младима: ·„Видите, таква су господа била у овој земљи за време наших отаца: Ах, Боже, ми
због узимања“
=
које затекосмо
смо.
"се увек надали да ћете нас осло=
_сим двојице за
ЈЕ Књижевност ·
бодити. Међутим, сада идете и ви 2
да се поклоните · турском цару.
Само вас молимо да останете стални у ватлој хр"ашћанској вери.“ Истакавши још неке невоље
"Срба из Босне, Курипешић се на-
рочито задржао на случају Мило= ша Обилића, кад су 24 септембра дотшти на Косово Поље. Обилића он. ниште Кобиловић и описује како је распорио цара Мурата. Еетово је приповедање, по свој прилици, удешено према традицији народне песме, 5
Кренувши из Приштине 25 септембра преко Косова рода. 'опазили су с леве стране тврђаву и
" град Ново Брдо. О томе граду није _ Курипешић ништа забележио, и-
ако се зна да је то било највеле и најзначајније место на Балкану У ХМ и ХУ веку. И Е
Дотавши одатле четврти. дан до бугарске границе, осврће се на срп= ску земљу која је скоро сасвим равна као и Косово Поље. Свуда
"има лепих и великих села са њи"вама добро обрађеним: "селу има црква и свештеник и сви су вере св. Павла. Србија "родна земља, а народ јој је врло.
У сваком је врло
побожан. Пуна је сребра, од којега турски цар кује сав свој новац. .
Шрешавши у Бугарску, вели да је она много боље насељена него Србија и Босна. Народ такође го= вори словенским језиком, _ „који смо нешто теже разумевали него
- српски“. Бугари су такође вере св.
Шавла као и Срби. Народ је врло богат и накићен, нарочито жене и девојке. Свуда су посланство лепо примали у своје куће.
Кроз Бугарску су путовали од 1 до 5-октобра, па наставили кроз Румелију. „На томе путу, има хриштћана, Срба и Бугара који верују исту веру. Нас су свуда лепо дочекивали“ У Дринопоље су стигли 8 октобра и одатле до Цариграда за осам дана. Пред Цариградом их је дочекало 100 слуга турскога цара и допратило у град до њихов свратишта. Кроз град су јахали читав сат У свратиште где су их сместили нису пуштали никога 0то одређених (Турака, који су се бринули за сте штто им це требало. Осим ИХ било