Naša književnost

ОДА - Књижевност

на ово питање наћи ћемо у предметима који су песника инспирисали, и у самом оригиналном рукопису „Горскога вијенца“.

У вези са тим првим потстреком могло би се, можда, почети још од првих књижевних творевина младога Његоша. Са двоструком улогом коју је узео на управи земље, он је осетио да му је историја доделила још једну важну и велику улогу, која ће код њега да некако срећно резултира из ове две — духовне и политичке: осетио је мисију националног песника. У томе погледу карактеристична је његова песма „Дрногорац заробљен од виле“, у којој ловћенски чобанин са својом пећинском визијом претставља као неки програм песникова стварања. Та идеја о националној улози ловћенског генија формирала се све више у тражењу свог пуног оваплоћења. Поставка је, разуме се, борба за слободу, прослављање оних који, као носиоци тога по-

_крета, развише барјаке новога доба. Млади Његош лаћао се пера да прослави своје претке. А да ли је имао претходника У

томег Да ли је имао путоказа који ће му олакшати пут ка овој.

" славиг Имао је, и то баш код оних који су му предали у ама_нет све три улоге: архипастирску, државну и песничку. Његошу

су, наиме, претходили Петар 1 и Симо Милутиновић. : ___ Поред песама, које је анонимно састављао и пуштао у народ, владика Џетар Г бавио се и писањем историје. Његова „Кратка историја Црне Горе“ обухвата баш оно доба које ће' ње-

_ гов наследник доцније — песнички да прослави. Она почиње до-

гађајима после Косова, а завршава се устанком на ломаће · потурице. Шо целини овога списа, изгледа да је идејно тежиште баш сам завршетак, поента изражена говором који је владика Данило одржао пред народом. У свом говору владика назива „Мухамедове последоватеље“ — „отровним змијама“ које никако у недрима „тршјети не може“. „Ако мене слушати хоћете“ — касже он Црногорцима —- „ја вам говорим да што скорије Црну Геру од гурскога духа очистите и да за повраћање своје слободе витешки радите“. - | Тако је на крају своје Историје владика Петар Т окарак-= терисао покрет својих предака, -којим се означује знаменита пре“ кретница у борби шротив вековног непријатеља. "Његов спис је иначе вешто препричавање тешких и трагичних догађаја који су се одитравали у Црној Гори за читава три века. 5 Стил Петра [ је језгровит, крепак и сугестивно делује на читаоце. И први који се инспирисао овом „тровјечном историјом“ једнога народа — био је Симо Милутиновић, тада већ прославТеени песник „Србијанке“. Он је очевидно према овој краткој историји конструисао своју необичну драму „Дика Црногорска“.

И он баш почиње своје дело вестима о: катастрофи на Косову и визијом Турског надирања: ' -

__ док ето ти другог душманина, од Азије и Арабистана, А