Naša književnost

Р. М. Рилке — - - . | 305

крића. То вјечно, тајновито, тјелесно у нама, тајна тијела као покретач многих дјеловања наштих, инспирирала га је да оствари

и фиксира љепоте, које стоје одвојено, сасвим одвојено у пјелокупном збивању ондашње пирске стварности.

Дјевојке, пјесници су који од вас уче

казивати оно што ви, саме, јесте;

живјет уче далек свијет ваш, што животом туче,

ко што вече на далекој звијезди

привикава себе на далеку вјечност млијечне цесте.

= (00) МТ

Пјесме о заљубљеним дјевојкама, пјесме с меланхолијама љубављу нагризених дјевојчица, његова мудра видовитост у рјеттавању сложености лирских задатака и тема само њему свој= ствених, управљала је пажњу Рилкеа к несвакодневним бизарностима животним одакле је црпао бескрајна искуств за, која су та водила до моћности његова израза. Његове поредбе, његове сасвим необичне слике, те лирске примисли и бујања, плод су дутих гледања у његовим осамљеностима, плод су специјална начина његова рада. - а

__Рилкеова књита „Нове пјесме“ обликовала се у новом приливу виртуозне раскоштности. Та књига значи нову степеницу, нов корак ка савршеном. Док је „Сликовница“ сва у пробијању, савладавању форме његових властитих слика, значила дефинитивну побједу над неизраженим могућностима његовим, књига 505 пјесме“ гради тај израз, надограђује на нове мотућности,

овори нам о савршенствима надарена виртуоза, који у занатком досиже најдаљу мету првог раздобља своје стваралачке разе. Неколико пјесама ове књиге сјаје сјајем најчистијег злата, Ири он израза ове књиге, виртуозност је сигурне руке. већ потпуно зрела мајстора. Инспирисан тајнама библијских летенда, звоницима сјајних средњовјековних грађевина, порталима, инспирисан бескрајном досадом затворених и засужњених животиња краљевеких кретња, дао је тај узвишени Зи стррам нечег вањског, радозналог.

,

СМ 05)

У лаконогу ходу снажни корак гине,

у тим малим просторима. гњије, причиња се плесом снаге из средине у којој запрехена снажна воља зрије.

Тек каткад зјена очију просине Е

без шума се отвара, у слику или људе, пролази кроза њу, кроз напете тишине. == У срцу тада престаје да буде.

(Пантера)

Сната Рилкеова израза, у сревним остварењима, јесте спонтаност његова говора. Све тече, иде, лелуја се у лелујавост уроЂену, којом се врбово грање повија на РТБ.