Naša književnost

306 = _ __ – Књижевност

И ноћ и далека вожња, много кола - војске парком се покрену. = : _- Подигб“ поглед он је, пребирућ по клавесену и свирб Јо је за њен од. Сола.

лик: гледао је ко што се у лата гледа и гледајући младост снажно би понесен : знајући да у њу туга сједа, – хе да љешша бива, замамнија, уз звук занесен.

"Изненада дође нешто тако страна, стајала је тешко сва одана болу ~ у оквиру прозора: срце страву баца. __Он престаде да свира. Свјежина извана. тЕ __А чудновато страно стајаше на столу | црни чако са главом Мраваца.

(Посљедње 8616)

Та пјесма. посједује сутестивност једне до у танчине де-_ скриштивне баладе; под ткивом оваква надарена говора назиремосудбинске односе дубоких догађаја људских који су међусобно повезани Рилкеовом фактуром стиха.

' Сукцесивно напуштајући иживљавање концепција обликом поједине пјесме, Рилке је све више У себи откривао нагнуба к " симфониском фиксирању. онога што је држао да мора изрећи („--питајте самог себе у најприснијем сату ваших ноћи: морам ли писати“ Тражите у себи дубок одговор. Па ако би тај одговор гласио потврдно, ако ово озбиљно питање можете предусрести једним снажним м ора ам, онда обликујте о живот о тој "неминовности...“). Посљедња лирска остварења, посљедње књиге пјесама циклуси су, за које је у неколико наврата изричито нагласио да нису збирке пјесама у смислу етереотишном, већ су то симфониски грађена пјевања, чији су дијелови повезани 206 уско један с другим и који се не 100 одвајати.

У „Књизи о сатима“ Рилке је покушао да сагледа. дуббко у очи човјеку, његовој биједи и немаштини. У тој књизи видљив је напосе његов однос с дубоко људским у нама, однос који чини његово стварање још за степеницу вишим, дубљим, пунијим; однос спрам велике пријатељице своје — однос наспрам смрти. У неколико наврата, листајући по његовим књигама, сусрећемо појам смрти као ванредан мотив његове лирике, али дубине до којих је досегао у. једном дијелу „Књиге о сатима“, у дијелу 6) сиромаштву и о смрти“, можда су најдубља понирања његова. Унутарње слике његових пјесама о смрти у пријашњим његовим књигама. („Окус смрти 5 „Смрт пјесника“ ,. „Проб младе дјевојке“,

„Посљедња пјесма“) овдје су замијењене надахнућима сасвим другачије природе. окушао је сатледати живор оних '"бесправних, покушао је захватити дубоко људско: проблем сиромаштва. и смрти, говором апстрактна лирска говора и те толико матери