Naša pošta

ЗА ТАЧНУ И ПРАВИЧНУ ОЦЕНУ 83

оно у члану 5 упутства, т. ]. постављена су иста питања која се налазе у старешинском извештају за годишњу оцену службеника. Од тих питања требало би створити оно што вовем дефиницијом ва оцену, т. ј, скуп својстава које службеник треба. да има па да добије ту и ту оцену. Повната је на пр. ствар да се и сувише лако дају оцене одличан, особито старијим службеницима, из невнам каквих обзира. То раде све непог средне старешине, па то раде и саме комисије јер или лично не повнају службеника него се базирају на оцени старешине надлештва, или неће да «девзавуишу» старешину, или би им хтели исправити ту оцену на мању, али, како рекох, налазе да је оцена добар сувише мала, а оцена врло добар, која би одговарала, не постоји. Кад би биле израђене ове дефиниције, грешке у оцењивању биће избегнуте; биће ивбегнута и свака пристрасност, јер старешина неће тако лако дати службенику, који не заслужује, оцену одличан или коју другу, кад има тачну дефиницију шта је то одличан службеник; неће се моћи изговорити на субјективно налажење: «ја мислим да заслужује ит. да неће моћи ни погрешити ако нема довољно критеријума, него ће дати тачну оцену.

Налазим да су оцене слаб, добар и одличан недовољне да оцене читаву скалу вредности и разноликих способности службеника; неизоставно би требало увести оцену врло добар.

Налазим најзад да ни ове четири оцене нису довољне; нису

довољне зато што би само оцене слаб, добар и врло добар имале бити редовне оцене, док би оцена одличан имала бити изузетна оцена за изузетне способности. — Ја бих предложио једну скалу од пет оцена: слаб, довољан, добар, врло добар одличан. Кад је партијска оцена била главна оцена, ове службене старешинске оцене нису ни у теорији ни у пракси имале готово никакве вредности, нити је се когод на њих освртао приликом каквог избора, постављања или слично. Данас, кад се хоће да служба и само служба, т. ]. вредноћа и способност буду једино мерило за оцену и напредовање службеника, треба увести што више и што прецизнијих оцена. То је потребно не самозато што је нужно да се за сваки квалитет да тачно одговарајућа оцена, него је потребно и стога што у служби постоје различити положаји у смислу хијерархиском, на пр. постоје равна манипулативна места, а постоје и нижа управна (контролна и мања управничка) места пи виша управна места (већа управничка, дирекцијска и министарска). Службеници би имали бити тако оцењени, да већ њихова оцена (на пр. одличан) покаже самом оценом, да је тај и тај службеник предестинирањ за положај контролора, управника мање или веће станице, ва положај референта у Дирекцији или Министарству, ва шефа, инспектора, директора и т. д.

Конкретније ствар замишљам овако. Оцене:

1) слаб; дефиниција: службеник слабе стручне спреме,