Naša pošta

:83:

Турска увиди овбиљност, те је наредила гувернеру скадарском, Мустафи Асим-паши да лично пође на Цетиње и преговоре продужи и доврши. 30 децембра дође Мустафа паша на Цетиње... Овом приликом расправљана су још и друга питања међу изаслаником Портиним и владом црногорском и ријешена, рекло би се, као међу најбољим пријатељима. Тако. је на пр. одлучено да се телеграфска линија црногорска састави са турском у Спужу и дасе поштанскиуговор закључи... Турска је похитала, да одржи истинитост стиха великога пјесника „Нико крупно ка“ Турчин не лаже“. Већ послије неколико дана изјавио је гувернер скадарски, да он није овлашћен потписати никаква уговора ни о телеграфској нио поштанској веви, па ни о установљењу заједничке комисије, која би пограничне сукобе одмах расправљала. Дошли су нови насртаји турски на Црну „Гору. Турци су сваки насртај скупо платили, а у рату иза тога побијеђени од Црне Горе и Србије. :

Правда, 6. П. Немачка је створила нов систем свог саобраћаја и транзита, своју електрификацију, своју мрежу подземвех телефона. „Правда“, 16. П, доноси напис г. Милоша Мунишића, судије, у којему вели:

Што се тиче технике, ту су Немци, који данас имају готово најјачу индустрију у Европи, доста слаби јер су Енглези дали парну машину, Францусзи експлозиони (бенвински) мотор, а Југословени (Тесла) високофреквентну и наизменичну електричну струју и пренос електричне енере гије на велику даљину и тиме створили 909% данас гигантски раввијенелектротехнике; бев високо фреквентних струја нема ни радио телегра) фије ни радио телефоније (и ово двоје је Тесла ивумео и патентовао

ни електричних железница, ни рентгенових зракова и т Д.

ЧАСОПИСИ

Саобраћајни преглед. Год. П, бр. 3. Годишња претплата 60 д. Уредник д-р Душан Мишић, виши чиновник Мин. саобраћаја. Саобраћајна струка није до прошле године имала свог часописа. Ту је правнину попунио садањи Министар саобраћаја г. Л. Радивојевић, који је дао живота „Саобраћајном прегледу“. Часопис прати савремене проблеме железница, поморства и бродарства као и свега оног што је уско везано ва. ове гране саобраћаја. Примљен је добро, како од стране особља тако и у јавности „Политика“, 19. П, вели:

„Годину дана живота ове публикације оправдало је у великој мери потребу једног оваког листа, који је у нашој средини попунио велику, празнину Према низу до сада објављевих чланака из области опште саобраћајне политике, — нарочито тарифске политике, — сесбређојвокомерцијалне службе, грађевинске службе, машунске службе, фувовсиско-рачунске службе, бродарства, поморства, међународног саобраћаја и саобраћајног законодавства, — чланака написаних од стране ваших најпознатијих стручњака, може се утврдити да је овим часописом ударена основа у назпој земљи за успешно проучавање стручне саобраћајне књижевности у веви са актуелним проблемима саобрегћајне пруроде.

Овај часопис према почетној замисли био је намењен искључиво саобраћајном особљу ради стварања могућности ва лако и ближе уповнавање стања нашег саобраћаја. Међутим, денећи ову публикоецију по досадашњој садржини, она би требала да буде намењена нашој најширој читалачкој публици, јер проблеми који се третирају У њој не спадају у уске границе саобраћајне технике, већ задкру у пело-. купну нашу домаћу привреду. Зато би било добро да се овај часопис. преда широј јавности.