Naša pošta

ва

„Саобраћајни преглед“ претставља у нашој држави једини лист ове врсте, а по својој садржини, техничкој опреми и обиму може се сматрати као један од најбољих стручних часописа у земљи“.

— Г. Ђ. Ћирић проучавао је, у „Правди“, војну књижевност код нас. По њој се огледа и сама снага и напредак наше земаљске одбране. Поред осталог спомиње наше војне часописе:

Ратник, Војни весник, Пешад. гласник, Артил. гласник, Инжењерски гласник, Ваздухопловни, Коњички а у последње време и Војно санитетски гласник, — сваки у свом домену припомаже развоју војне књитжевности. Сви они односе и расправљају поједина питења војно-научна која могу интересовати наше официре. То су проблеми које је прошли велики рат највише изнео и истакао и“ који захтевају да се темељно труде и упознају. Војна наука, ширећи у масу официрског кора ова важна питања, припомаже да он буде на висини савремених захтева упоредо са осталим европским војскама. Ови чесопеси у главвсм с успехом то врше, а то мора да се истакне. Ови и за развијоње ноше ројне вњижевности имају великог свог значаја.

„Полиција“. Полицијска струка у Југославији има свој угледни часопис Полиција, који излази већ 17 година. Сад га уређује т. Васа Лазаревић, начелник Мин. ун. дела у пензији. Часопис служи струци, њеном усавршавању и подивању њеног угледа. Последња свеска посвећена је преминулом уреднику Душану Алимпићу великом жупану у пензији, са написима: Уреднику, пријатељу и- другу; Д. Алим пић, од д-р И. Перовића, првог помоћника Мин. ун. дела; А. као правни писац, од Слободана Јовановића, проф. Универзитета; О научном раду А., од др. Д. Суботића, претседника Касације; А. као управник града Београда, од М. Лазаревића, управника града Београда; Сени А., од д-р Д. Аранђеловића, проф. Универзитета; А. као полиц. шеф и органиватор, од Ж. Лазића, бана; А. као уредник стручних листова, од др. Б. Марковића, проф. Универзитета; А., битољски начелник, од Бр. Нушића; А. као сарадник „Народне енциклопергје“, од д-р Ст. Станојевића, проф. Универзитета; А., од А. Вилдовиећа, грж. саветника; А., мисионар и реформатор, од д-р М. Аћимовића, прсф. Универзитета; А. као окружни начелник у Битољу од П. Лешњска, председника општине у Битољу;А., велики жупан у пензији, ој К. Катгћа, начелника Мин, ун. дела; А., од Ђ. Матића, великог жупана у пензгји; А. као органиватор техничке службе, од А. Андоновећа, шефа техн. полиције; Успомене на А., од Т. Денића, пенз.; А. уреднек „Полиције“, од В. Лазаревића, начелника Мин. ун. дела у пензији и урегнука „Полиције“; ит.д

Ово је одбљесак организације и системгзованог рада који су постигнути у полициској служби. Велике су биле заслуге пок. Алимпића за ту струку. Она му одаје признање ријечју својих најбољих претставника као и других ван струке. Старијим и млађим, за пример и поуку. -

„Књижевна Крајина“, литерарно-културни часопис, покре"нут је у Бањалуци као месечни додатак бановинском Службеном листу. Већ су изашле прве свеске са разноврсном и одабраном садржином. Циљ часописа истиче се у уводном чланку иницигатора, бана Врбаске бановине, г. генерала Светислава Т. Милосављевића, бившег министра сао"браћаја. Г. Бан указује на задатке новог доба, у којему се отвара пут свачијој инициативи и свак према својим склонсстома и способностима може да допринесе општој ствари. Истиче добру всљу за свеукупни прогрес у окјему не изостаје велика вредност мисасног и осећајног полета. Потсећа на прошле дане у којима је изгледало да ништа није У стању да ситуацију измени на боље. Тада су, вели, одјекнуле са највишег места, као са Синаја, заповести Југословенима да изађу из своје политичке пустиње и да се предаду плодном раду. Књижевна