Naša pošta

200

Са свих света страна Примају се вести Радосне и црне! Кров сву васиону: На телеграфу,

На телефону;

На авиону,

И на брзом возу,

И на хитром коњу; По лаком пешаку; По земљи и води

И по свакој згоди; По свакој прилици, Па чак и по птици — Вести се разносе!

Никада без вести њему нису руке! Он незна за одмор, но само за муке. И дању и ноћу, И у свако доба Поштари су за то: да људима служе. Ал» људи су људи, они ипак туже! Тужба: људска злоба!

Распетога Христа тужили су људи,

И то оног Христа који рад њих страда! — Па чудо би било кад се неко чуди: Што се поштар увек од људи напада, И то баш од оних због којих и страда!

Свађом им са тужбом нико није стеко Богатство и радост, него само јаде!

— Па рецимо и ми шта је Христос рек'о: „Опрости им, Боже! незнају шта раде“! Јер када би знали, они никад не би Учинили другом што не желе себи!

= > »% Ноћу кад и авет легла је да спава, Када мир поноћни руше само петли, Кад и јато звезда престаје да светли: — Поштар откуцава. ..

ЉУБОМИР Б. ПОПОВИЋ, старешина поште Ражањ.