Naša pošta

„Наше поште“. Тајој се дужност намеће утолико пре, што се многа питања у струци решавају и данас са једног врло уског гледишта. У врховима имамо људи који још никако не могу да се саживе са чињеницом, да смо ми данас држава са близу петнаест милиона становника, него и данас на многа питања гледају очима оне уске Ристовачке Србије; тако на њих гледају, па их тако и решавају. Далеко смо од помисли да се то чини свесно, али је несумњиво време да се почнемо ослобођавати тих штетних ускости. ј

„Са надом да ће у свима обележеним правцима успети да рашчисти пут за решење многих и многих питања у нашој струци, „Наша пошта“ иде ведро у сусрет будућности.“

— Наставиће се Д-р П. ШОЋ

КАКО ДА СЕ ПОМОГНЕМО 2

По раду и жртвама за службу, ми п. т. службеници заслужујемо да уживамо бољи глас, па према томе да имамо и бољу судбину. Што ово немамо криви су они наши службеници који нас, у жељи за моментално бољим животом, компромитују својим радом, а сем тога тиме худе и поверењу које наша установа мора да ужива. Реч је о неурачунавању или мањем урачунавању извесних телеф. разговора, отправљених телеграма и уплаћених упутнцица и чекова. Зато томе нашем злу треба потражити лека и наћи начина како да се оно искорени или ублажи. Поставља се, стога, питање: како се најбрже може ући у траг наведеним неправилностима, и шта треба предузети па да се у будуће оне онемогућег Овим питањем морамо се и ми позабавити зато што се ради о на шем злу, и зато што су у питању интереси државне касе и евентуална материјална одговорност наших другова — управника пошта и контролних органа. .

Мој би се предлог састојао у овоме: у проналажењу оних службеника, који штете државну касу од неуношења у њу прихода по телефонској и телегр. радњи, морамо готово једино да рачунамо на управника поште у седиштима Дирекција, као и на управнике већих пошта у области Дирекција. С обзиром на шаблонски преглед рачуна по отсецима Дирекција, они су, по моме мишљењу, једини у стању да злоупотребе ове врсте, ако се појаве, још у почетку угуше, јер могу од извесних суседних, па и других пошта, да траже податке о обављеним обичним и хитним телефонским разговорима, односно о отправљеним телеграмима из њихових пошта, а затим ове сравне са податцима поверене им поште. Приликом тог сравњења видеће одмах са колико су савесности службеници радили ове послове, џа ће према томе учинити што је потребно, а о томе известити и своју Дирекцију. Признајем да овај посао не би био лак ва управнике, нарочито с обзиром на послове који они обављају, али налазим да би он био изводљив. Награда би им била сазнање, да су радећи тако користили општој ствари. У противном нека ми не замере што ћу им рећи, да су они на овакав рад позвати и прописима чиновничког закона који тражи савестан рад, што не би био случај ако не би свестрано надгледали рад подчињених им службеника.

Контролу над овим радом могли би у другом реду да врше инспектори Дирекција или њени изаслани чиновници, приликом прегледа целокупног пословања појединих пошта, тражећи потребне податке од пошта путем телеграфа и телефона. Овакав ће рад инспекторе и иваслане чиновнике задржати у једном месту више дана но што је дотле био случај, али се од тога не би смело да прави питање, као ни од тога што ће се приликом истраживања истине од стране појединих управника утротити доста радног времена и материјала, јер се ради о савесном раду чиновника, односно о њиховој материјалној одговорности што нису