Naša pošta

каваног времена за разговор, мора бити најмање 1 час и по, т, ]. 90 мин. Међутим, мислимо, да се у свима поштама не поступа према предњим одредбама, већ телеф. позивнице примају на отпрему са закаваним временом разговора за „одмаг“ и

овакве разговоре третирају као обичне, без обзира да ли је или не прошло вријеме од ! часа и по. Разговори ва „одмах“ Правилником нијесу предвиђени и базц зато мислимо, да не би требало, да се такви разговори уошште закавују, јер се унеколико и сами заинтересовани, њиховим незнањем Правилника и предвиђених прописа, обмањују и евентуално наноси им се штета. Чак, штавише, није искључено да предаваоци повивница са заказаним разговором ва „одмах нестрпљиво позваног чекају по 10—20 или више минути да би разговор што прије обавили. Ово утолико прије што им од стране пошт. органа није скренута пажња да разговора има само обичних и хитних.

Сјећам се, да је једна од Дирекција упутила распис свима. подручним поштама, и скренула им пажњу на напред цитиране одредбе Правилника, пријетњом, да ако неки телеф. службеник, прими, односно закаже телеф. разговор за „одмах“ има се од истог, по контролној примједби, наплатити троструки износ таксе, т. ј. такса за хитан разговор.

Вјерујемо, да ће надлежни увидјети предње и да ће, У интересу једнообравног поступка код свију телефона у Краљевини, пздати потребну наредбу.

ЈОВАН И. БОЉЕВИЋ

ПРЕНОС ПОШТ. ПОШИЉАКА У ВЕОРРАНУ

Еволуцијом друштвених потреба еволуира и пословање наших п. т, т. установа. Да би све било у складу, неопходно је на све потребе указивати и налазити сходна решења свакој, у коме ћемо циљу, следећим ретцима објаснити једну потребу која се моментално истиче.

У Београду постоји приличан број државних надлештава. Они имају огроман број пошт. пошиљака: писама и пакета, које на врло прими-

у тиван начин транспортују при предаји најближој пошти а тако исто и при пријему од испоручне поште до надлештва.

И док бу овај посао трговачка и индустријска предузећа прилично уредила и модернизирала, служећи се разним превозним средствима, нрема количини пошиљака. коју треба да пренесу, државна надлештва. својом гломавном административном процедуром тешко да могу овај посао свршавати другојаче, до преко леђа својих служитеља, који се чешће сусрећу да вуку на својим леђима велике торбе или пакове пуне пошт. пошиљака. 84 садашњицу то изгледа немогуће, не само у погледу саобраћајном него и у погледу сигурности, обзиром на важност садржине коју једна слична маса може имати.

Свакако, боље је ова служба регулисана у великим иностраним центрима, па се треба угледати на њих, јер оваква каква је данас код нас, неподношљива је и намеће се неопходно њена измена, која би се дала извести на један прост и сасвим једноставан начин, а ево како: