Naša pošta

198

у пету групу. Виши контролори који немају факултетску спрему нису предложени у ову групу само зато, што су та звања предложена само у 6 групи, па је било основа сумњи да-то неће прихватити Министар финансија, чији су службеници са истим звањем разврстани у 6 групу.

О делокругу рада начелника, инспектора, шефова, обласних директора и инспектора као и појединих одељења и отсека водила се жива дискусија у којој су мање више сви учествовали. У дискусији о делокругу рада у техничком отсеку истицали су се нарочито: г. г. Ратајац, Катушић, Милосављевић и Тервић. Извршене су многе измене и допуне у техничкој служби и односима особља према исказиним жељама и напоменама. |

П. т. савет добио је нешто ширу компетенцију и делокруг рада. Ја сам се овде заузимао, да овај Савет не буде мртво слово на папиру но врло жива институција и инструменат рада на прогресу установе, скупштина најбољих зналаца и стручњака који ће својим саветима моћно помагати шефа струке у извођењу поверенога му задатка. Неки моји предлози су и усвојени. Код спољне службе највише су били ангажовани обласни директори и инспектори па су углавноме они и водили дискусију. Скоро на све примедбе давао је одговоре г. Иван Шарић, виши саветник, инспектор, који изгледа да је био п пројектант Уредбе или бар главни сарадник. Дискусија је открила у г. Шарићу изврсног познаваоца службе, закона и правилника и то није могло остати незапажено. У тежњи да се помогне особљу, тражени су путеви и начин да се омоРући прелаз у 5 групу што већем броју особља са спремом из 5 157.2., и тога ради пројектовани су п. т., п. т. технички и п. т. рачунски инспектори као звања за ову групу. Поред управника са спремом из 5 45. т. 2, ово је значајан корак упапред и мислим, да ће особље ово једеодушно поздравити као свој успех. |

Кад се зна, да ва напредовање у више групе могу надлежни министри уредбом установљавати нарочите више стручне испите, онда једна од првих дужности нове Генералне дирекције јесте, да се постара, да се и та уредба што пре донесе, а с друге стране, дужност је особља, да се посвети, не само практичном раду у станицама но и сталном учењу и усавршавању, да би оправдано могли доћи, најбољи међу најбољима, онамо куда их вуче њихова тежња за напредовањем. Они који раде треба да уче, и учећуџ се, да све боље раде, а они који управљају, треба да им омогуће отварање места за њихово правилно напредовање и да тако изврше одабирање најбољих на свима важнијим и водећим местима.

Долазимо одмах на питање стручног образовања и отварања стручних п. т. школа. Ово је питање изазвало највећу и најжешћу дискусију. Сматрајући да ово питање има далекосежних последица, ја сам у расправу овога питања унео све аргументе који говоре за једну једину, сталну, стручну п. т. школу у Београду, која би била наш централни расадник стручнога знања и рада и у коју би долазили кандидати непосредно из школских клупа. Ту би се стицале најбоље наставничке снаге и израђивао наставнички кадар, наставни план и програм рада. Уз ову школу предлагао сам да се установи стални биро ва студије и испитивања, где би се наши стручњаци и сами огледали и усавршавали, а затим, подредити томе бироу још: библиотеку и музеј као помоћна средства и учила, и пропаганду у дневној штампи и литератури, на конференцијама, предавањима, па чак и пропаганду филмом!

Нажалост, моја разлагања нису могла убедити скоро никога. Једна огромна већина била, је и остала за то, да школа не буде стална и усредсређена на једноме месту, већ повремена и у седиштима обласних дирекција, према указаној потреби, и да не долазе кандидати непосредно из школе, већ пошто проведу једну годину дана најмање у п.т. т. служби.

Мако сам пријатељ парламентарног реда и решавања постављених питања, у овоме питању ја сам одлучно противу усвојеног начина. рада у нашој школској и просветној стручној политици, јер јасно