Naša pošta

310

,

коња и то „коња електричних“, чија снага и од једног влакна, као што је у малој сијалици, тера човека у смрт.

Кад не би било борбе између присталица лепог и корисног, Тесла би цео овај водопад искористио ва електрику, уништио би дакле чудо које стоји од створења света, а створио би друга чуда, да у бившој „леденој земљи“, под топлотом електрике, расте јужно воће и да џађе на Атланском океану плове помоћу електрике која се овде производи.

Али још веће чудо које је Тесла 1898 год. остварио јесте да лађа може пловити морем (без посаде, т. ј- он је лађу на мору, код Њујорка, управљао са обале помоћу електромагнетских таласа. За ходање по води била је потребна вера, а такву је веру имао само Христов и вато је могао показати то чудо. Али за кретање лађе по мору, бев посаде, потребан је био гениалан ум који се само у Тесли налази.

Сећате се онога божијега чуда када је купина горела

а не сагоревала. Тесла је приказао слично чудо у већој раз-

мери. Он је 1899. године, толико наелектрисао земљу у држави Колораду, да су из дрвета избијале варнице, као муње, да је сам Тесла ходао по тој земљи као запаљени луч, као и његови помоћници и сваки створ који се на тој земљи нашао. Све је дакле ,горело“ а ништа није сагорело.

Зини земљо! каже наша узречица, кад неко не може ништа да каже, јер је земља која не пушта од себе гласа и аваза. Међутим, Тесла је натерао да му и земља одговара кад он говори. Не само вемља већ и ваздух и вода, и по његовим проналасцима можемо внати, где се налази која лађа на мору и којом брзином иде!

Као што може да отме небу муње и громове, он може и да му их створи! Имао сам среће да видим и то Теслино чудо, када сам се са пучине Великог Океана приближавао Панами Каналу и кад сам на неизмерној даљини, на ведром небу видео вештачке муње које су показивале улазак у Панамски канал. Чудо старога света, да се са Александријске куле светиље показивало пристаниште лађама на 40 километара далеко премашено је у необичној сразмери, да не треба никакве куле, ни Александријске и Вавилонске, јер за Теслу не постоји висина ни даљина. Прасак Теслиних громова чује се данас даље него што се некада могла видети вештачка светлост.

Велико дело које је Тесла изградио на острву близу Њујорка, у почетку рата, имало је значити више него Вавилонска кула старога света. Са ове гвоздене Теслине куле имало би се топишти непријатељске лађе бев топова, обарати аероплани и цепелини без помоћи рефлектора, говорити на највећим даљинама земаљским па и небеским. Да се у овоме заиста крило нешто велико што никако ни највећи научењаци нису могли да објасне, доказ је и у томе што је једне ноћи динамит бацио у ваздух ову Теслину кулу, овај његов овиб са којим

Паки