Naša pošta

249

САМОИНДУКЦИЈА, ИНДУКЦИЈА И МЕЂУСОБНА ИНДУКЦИЈА У ТЕЛЕФОНСКИМ ПРОВОДНИЦИМА И АПАРАТИМА

НЕ

+

__У свесци за март, било је објашњено, како се понаша један проводник у моменту, када се у њега пусти струја, као и у моменту када се прекида пролаз струје. Том приликом, код слагања текста, на стр. 217. поткрале су се две грешке. У седамнајестом реду отштампано је, да су за телефонију корисне екстра струје које се рађају приликом затварања кола. Међутим, треба да стоји: екстра струје ошварања кола. Затим, у деветнаејстом и двадесетом реду отштампано је да ће се у проводнику рађати самоиндукционе струје, само у моментима закључивања електричног кола. Међутим, треба да стоји: да ће се струје рађати, у моментима закључивања и искључивања електричног кола.

Сада ћемо објаснити, на који је начин помоћу самоиндукције, постигнуто да се може телефонисати на тако велике даљине.

У претпрошломе броју, помоћу слике 2, објашњено је, да ће екстра струја отварања кола, потпомоћи струју из батерије, да неоштећена стигне до слушалице, да би у истој могла репродуковати говор који је изговорен пред микрофоном, а сада ћемо видити шта ће бити ако повећамо дуживу прводника А и А! из слике 2. Претпоставимо, да је проводника и А: у прошлој слици 2 дугачак педесет метара. Када будемо изговорили речи пред микрофоном, сказаљка на милиамперметру услед пролаза струјз скретаће до извесне границе, што ће бити знак да струја пролази кропроводник. Ако се сада повећа дужина проводника на сто метара, приметиће се слабије и мање скретање сказаљке на милиамперметру. По томе, ако се ово буде даље радило, доћи ће се до једне границе, када ће сказаљка потпуно мирна бити и неће реагирати и ако ће батерија бити укопчана са проводником. Ова појава доказује, да у проводнику постоји извесна сила која спречава и не да струји да пролази кроз исти. Ова сила у електротехници назива се: електрични отпор проводника. Дакле, значи: да постоји један велики непријатељ самоиндукције, који је спречава и не да јој да се рађа и да тече проводником. Према томе, корист од самоиндукције претстављене у слици 2. врло је мала, пошто због отпора проводника можемо телефонирати само на кратка растојања, а познато је, ла повећањем дужине проводника расте и отпор који уништава батериску струју и самоиндукцију. Први конструктери телефонских апарата мислили су, да ће отпор проводника уништити или умањити на тај начин, што ће градити телефоне чији ће се микрофони напајати са већим бројем елемената. Али, када овде нису успели, онда су приступили повлачењу проводника од дебеле бакарне жице, пошто је још и онда бело добро познато: да се отпор проводника смањује у колико је жица дебља и колико има бољу спроводљивост за струју, што је случај са бакарном жицом.

И поред оваквих материјалних жртава, јер је бакарна жица веома скупа, а требало је много, да би се релативно мала даљина спојила телефонима, резултат рада је био ништаван, све дотле, докле се није дошло на идеју, да се самоиндукована говорна струја, преко једнога малота трансформатора — индукционог калема — повећа неколико десетина пута и као тако повећана испрати на проводник, да неоштећена или мало умањена стигне на други крај жице у слушалицу.