Naša pošta

:300

Мања могућност за помоћ општини, а што веће право уређења и контроле. 1 Наравно да би посебном уредбом било потребно предвидети све остале појединости, ослањајући се на већ постојећи правилник. У Уредби би било потребно обратити нарочиту пажњу снабдевању општ. пошта потребним обрасцима, који су до душе и сада предвиђени, а којих нигде нема.

· Све ово износим из својих личних запажања, сматрајући, да нам је свима дужност, да недостатке допуњујемо и пре"преке отклањамо за добро службе и општих интереса, за које смо по“ природи пословања позвати да- се старамо. У "најбољој намери покрећем ово питање, са жељом, да изнађемо најбољи начин решења овог питања, јер боље је ишта, жтего ништа, боље икад него никад “)

о МИЛОЈЕ СТ, БОГДАНОВИЋ

из ПРОШЛОСТИ

| "Објабљеније о нобинама СрбсВвим за 1834 годину.

. . . » у + =

„Будући да у насјоште не има свуда праве поште на којој би се човек могао на новине записати и преко које би и примио; то ће се по високом налогу књаза и засад, записивати на Новине Србске код Судова Нахијски: Судови ће и раздавати онима, кон и буду држали, но она гослода, која и буду држала, дужна ће бити слати нарочне „људе, да и од Суда примају, које је тим лакше извршити, што се у сваком суду или поне у чаршији места у коме је "Суд нахијски, сваки или сваки рруги дан, налазе Срби са «свију страна. ·

У Крагујевцу 5 јан. 1834 г УЧРЕДНИЧЕСТВО

( општинским поштама писано је у „Нашој пошти“ за октабар 1931. У свесци за октобар 1932 писано је о телефону на селу. Прзбдеми врвог веда. .

Питање које жели да покрече овим својим чланком наш млади колета и пријатељ нашег листа г. Б свакако ће занимати на првом месту 'Елавну управу пошта, јер се постојањем општинских, уговорних и жомоћвих пошта у јединственој држави стварају често пута немогућности за правилне вршење и развијање службе. Једно решење које иде за умши„формношњу разних постојећих облика олакшаћне много не само унрав„њање но и потстрекнути на све бујнији полет рад наших пошта тв селима и зесеоцима к довести их у ближу н неносреднвију везу са вожијалвим културним и економским животом. Зато ми похваљујемо ревшест г. Њ, ш његово осећање љужности, са жељом да се и друга на њега утледају и да храбро, без обзира на часовиту прихватљивост идв лежвижватљивост чине стално све новије предлоге у циљу побољшања и уо.враеавања стручнега рада. — Ур МВ |