Naša pošta

312

Рогдагамјато оуо ргедауапје с. МПомтса, јег 1 опо рокгерђјије и пабет сазорјзи Сезјо ФЧоКкитетајпо 12пезепо зтапо! је, да је па5 сетјан зипагодшк Макоја Тезја |уогас Карнајић деја дапазпје су Шхасје, Као 510 5и ргепов еје фпспе епегоје, (ећшка моћ некуепаја ! мзокћ паропа 1 тад! ојећшка. 2: 6: ВБ;

МОЗАК КАО РАДИОАПАРАТ“")

Биљке немају душу. Наука није до сада успела да у биљноме царству нађе макаквог трага од неког нервног система. Нервни систем је карактерна одлика само животињског света. Па ипак, и биљке врше извесне целисходне покрете, реакције на спољне утицаје, али то све бива аутоматски, без свести, простим механизмом ткива. Такве су биљке например: мухоловка, утрикуларија, сараценија, масница и др. Енергетичне појаве које производе спољни утицаји манифестују се у нашем нервном систему, који је израђен као такав вековним акумулирањем _ енергије у извесним центрима нашега организма, који су, поделом рада одређени да реагирају на те појаве. Ови су центри распоређени по целоме нашем организму. То су нарочито израђене ћелије или скупине ћелија — ганглије. Од њих полазе до површине коже танки кончићи, нерви, који примају надражаје из спољнога света. Ови надражаји, у ствари нису ништа друго но енергија електричних таласа који долазе из тога спољнога света. Природа ове енергије је електростатични електрицитет.

Кад ове електростатичне струје ударе на разгранату мрежу наших нерава, која у овоме случају није ништа друго но разапета антена за прихватање невидљивих таласа тих струја, онда импулси — удари тих струја — надражују у нашем телу већ изграђени систем нерава, који бива тада индуциран, исто онако као и свака друга метална телеграфска линија, или метална, радио антена, нападом електричних таласа из атмосфере, а у даљем своме току понаша се као трансформатор оне примарне енергије која је изазвала нервни надражај.

Електростатичне струје произведене спољним утицајима дају исте реакције као и њима индуциране нервне струје из нашега мозга, и обратно: нервне струје мозга реагују на исти начин као и електростатичне униполарне струје. По себи се разуме да су напони ових струја бескрајно мали, но ипак довољно јаки да производе извесне акције.

#) Г. Др. Накола Крајински, професор криминалне психологије на Београдском университету држао је крајем прошле године занимљиво предавање о овој теми на Колзрчевом универзитету Ово би био сиже тога предавања нешто допуњен мојим забелешкама. М. В.