Naša pošta

385;

простим изложитељима, јер се зна, да је апсорпциона курба једнога снопа Х или монохроматичних, једнобојних гама зракова, једноставно проста, а пролаз зракова кроз исту густину материје умањује се увек по истој пропорцаји. Овде треба читаоце потсетити на извесна претходна знања која се морају имати о фотонима и електронима. Ево неколико претходних напомена о томе:

У изучавању зрачења има се посла са двема врстама састојака, сасвим различитих, то су: набојни, електрицитетом напуњени корпускул, или: електрон, протон, зрак алфа, бета итд, ... и фотон,

а) Фотон се сматра као светлосно језгро, (макаква била светлост, природна или ултравиолетна, зраци Х, гама и др.). Две основне особине придају се фонтону: најпре, он се простире, шири, увек брзином светлости, а затим, испуњен је извесном, одређеном количином енергије, квантумом, за одређену особину зрачења. Тако, у једном снопу Х зракова од 30.000 волта, сваки фотон има енергију од 30.000 електрон волта; и ако се јачина снопа светлосних зракова двоструко увећава, без варирања изазивачког напона — потенцијела, онда се и број фотона удвостручава, али енергија свакога од њих појединачно остаје иста.

Ова. енергија је у тесном односу са учестаношћу, фреквенцијом самих Х зракова. Она је са овом везана по једначини М = ћу., где је М енергија, у фреквенција а ћ Планкова константа.

Фотон је електрично неутралан. Он има бескрајно малу масу која се у практици може занемарити. Њега не зауставља материја, (електрони атома уопште) осим у изузетним сусретима. Тада, он губи сву своју енергију или само један њен значајни део, и ово последње, служи тада зато, да истера електрон са површине коју запрема у атому и да га стави у покрет.

в) Електрично напуњена честица — корпускул има врло различите особине: кад се електрично напуњени корпускули убрзавају, (електрон, језгро једног атома водоника, хелиума и т. д.) добијају се пројектили обдарени масом, од којих сваки поједини има сву енергију дату убрзањем, За извесну одређену енергију сваки корпускул има исту брзину, која није једнака брзини светлости, већ се она одбија од енергије израчунате горњом класичном формулом, водећи рачуна, по потреби, о корекцијама релативитета.

Један такав корпускул не бива упијен материјом као фотон и губећи одједном сву своју енергију, или, ако не баш одједном, за неколико пуга, бива укочен, мало по мало али сталним начином, јер електрично поље које га прати, дејствује на атоме у близини његове путање јонизирајући их; и сваки пар јона, (један позитивни и један негативни јон) та-