Naša pošta

596

ко формиран, претставља вредност извесне количине енергије у убрзаном корпускулу. Тако, у ваздуху губе се отприлике 32 електрон-волта при формирању само једнога пара јона, а један електрон, избачен са врло великом брзином производи 40 пари јона на путањи од једнога сантиметра, под нормалном температуром и притиском. Протон ослобођава више хиљада парова јона на сантиметар ваздуха, он бива много брже кочен неголи електрон; алфа честице радиоактивних тела, које имају енергије од више милиона волта, бивају заустављене од неколико сантиметара ваздуха, јер оне ослобођавају више десетина хиљада парова јона на један сантиметар пређеног ваздуха.

Проучавајући апсорпционе курбе Миликен је нашао: да курба стварне апсорпције зракова може се сматрати као резултанта суперпозиције апсорпционих кривих линија које · се изложитељима односе на четири једнобојне скале. Кад се једном већ ове четири елементарне курбе повуку, срачунава се после, према њима, коефицијанат апсорпције сваког од чети. ри скалама: одговарајућега зрачења. Али, пре но што укажемо на последице Миликенове теорије, биће потребно, ради бољега разумевања да се опет вратимо и потсетимо на оно што се подразумева под појмом: енергија и маса.

Енергије и масе. У проучавању атомских језгара и зрачења — радијација, дошло се до зближавања између ослобођених енергија и материјалних маса. — Ајнштајнова једначина М = МС“, изражава везу између масе М, енергије МУ и брзине светлости у празном простору С. Не упуштајући се даље у расматрања ове једначине, рећи ћемо, да физичари уопште допуштају преобраћање масе у енергију и обратно, те се и ово преобраћање управља према горњој једначини.

Замислимо, примера ради, један протон и један електрон у миру. Они чине једно цело, електрички неутрално и обдарено неким извесним збиром јединица маса њихових са: ставних делова. Може се замислити такође и нагло уништење ове материје, под условом: да се енергија У (т. ј. М протона-т електрона) Х С: рађа, постаје, у истом тренутку. Ова енергија, из реда оних од милијарде електрон-волта, била би ослобођена под ма којим било обликом, узмимо например у форми зрачења фотона. Ево и другог поучног примера: проучавање о вештачком распадању атомских језгара и друга нека расматрања показују нам, да су та језгра сложена и формирана од елемената мање масе који су на извесни начин удружени. Тако например, језгро Хелиума, чија је маса једва нешто мало мања од узете четири пута масе протонове, могло би бити састављено из 4 протона и 2 електрона. Ови састојци су се удружили ослобођавањем енергије, да би постала, или да би се родила једна стална комбинација, која је језгро хелиума.

— Наставиће се — М:СВ.