Naša pošta

326

УДРУЖЕЊЕ ОСОБЉА ГЛАВНЕ ПОШТАНСКЕ АУТОГАРАЖЕ

Одмах после Уједињења постао је Београд политички, привредни па и индустријски центар државе. Број становништва се у њему нагло повећао. Престоница се брзо и по пространству проширила и из дана у дан нагло напредује.

Напретку престонице морале су следовати саобраћајне функције у престоници. |

Одмах се увидела потреба за увођење једног уредног и редовног поштанског саобраћаја. МИ већ 1919 године уведен је у Београду први пут поштански аутомобилски саобраћај, прво за пренос пошиљака од Жељезничке станице до Главне поште и обратно, а потом постепено преузео је аутомобилизам у Београду цео поштански саобраћај, тако да се данас путем поштанских аутомобила врши: скупљање писама из поштанских ковчежића, достава на дому хитних пошиљака и пакета, пренос затвора од пошта до станице и обратно, превоз писморазносача од Поште Београд 2 до њихових реона и друго,

Цео овај саобраћај регулисан је Правилником о поштанском аутомобилском саобраћају од 23 јуна 1926 године,

Према овом правилнику Гаража је била установа за повремене радове, али није имала свој статус. Возно, помоћно и радно особље, изузимајући мали број изасланог стручног чиновништва, упосљавано је за надничаре, било шофере, механичаре или помоћнике. Гаража поред тога није имала сопствене зграде већ је била смештена у приватним просторијама. Благодарећи енергичном раду и заузимању г. Божидара Миладиновића п,т. техничког инспектора и шефа Аутогараже сазидана је зграда за Аутогаражу и Радионицу, која по свом плану и уређају спада на првом месту овакових грађевина на Балкану.

Ступањем на снагу Уредбе о организацији пт.т. службе, од 18 априла 1934 године, добила је Главна поштанска аутогаража самосталност при Дирекцији п. и т. у Београду. Гаража је добила и свој статус. Приличан број особља је регулисан те је тиме особље добило повољнији положај од пређашњег када је служио у својству надничара.

Но будући да је служба шофера- возара а и механичарамашиниста и других мајстора који у Аутогаражи раде, прилично тешка и опасна по живот, ако се иста не врши врло савесно, обазриво и под особитом контролом. С тога су службеници Главне поштанске аутогараже у Београду увидели да је већ давно требало основати једно удружење које би имало за циљ узајамно помагање у случају болести или смрти, те је тражено одобрење за оснивање удружења.