Naša pošta

344

ном истом ресору, треба да постакне предузимљиве интелектуалце и са једне и са друге стране за заједнички рад у правцу духовног приближавања и борбе за боље материјално стање особља које је и овде и тамо у служби саобраћаја.

Саобраћајни преглед у свесци за септембар 1934 доноси поред осталог врло поучног и стручног материјала чланак Др Душана Мишића: „Криза жељезнице као превозног срешства“, који је од великог интереса за све поштанске стручњаке и поштанске управе, јер ће у њему наћи леп материјал и за своје студије.

Исту пажњу заслужује и чланак: „Мере које су предузеше у Франуској ради координације шранспорша пругом и воденим пушевима речне пловидбе“. — Војислав Д. Баљарић и овде као и у Жељезничком Венцу пише поучне чланке о дисциплини у служби саобраћаја.

„Задругарство _ Гласник Савеза Набављачких Задруга Државних службеника“ — излази већ шест година у месечним свескама. Одлично уређени часопис доноси врло поучне чланке о залругарству и здружном покрету у нас и на страни. У свесци за октобар, у приказу Међународног задружног Конгреса интересантан је

реферат — предавање француског задругара Фоконета: „О организацији за Задружно искоришћавање слободног времена“ __ Питање се поставља: Како да се искористи годишњи

„одмор — ферије и остало слободно време за образовање, забаве, излете, у задругарству, колективно. Ево једно питање на које и ми желимо да свратимо пажњу нашој Управи Удружења и свима нашим задружним јединицама. Наш језик. Издаје Лингвистичко друштво у Београду, а уређује Одбор у коме су наши признати стручњаци филолози. У свесци 1., год. ЈИ. доноси овај садржај: „Нова азбука; О неким туђим географским имеима; О нашој средњошколској граматици; Глосе о јединственом наречју; Питање туђица; О једном принципском питању; О значењу речи: серија, мал, благо и др., Језичке поуке и Наша пошта“.

Ми обраћамо пажњу нашим читаоцима на овај часопис и препоручујемо им да се на њ претплате и да се користе поукама које он пружа у погледу чистоће језика, правилности писања и изговарања. Ово нарочито треба да приме к знању они многобројни наши чиновници, који у „службену преписку уносе многе провинцијализме, неологизме и конструкције реченица из језика туђих народа.

Животи Рад. Под уредништвом неуморног радника, господина „Милана Л. Рајића излази у Београду, тачно свакога 1 и 15 дана у месецу лепо опремљена у сваком погледу књижевна ревиа: „Живош и Рад“, која са Сриским књижевним гласником стоји на челу свих едиција које излазе на нашем језику а доносе чланке: из књижевности, уметности, науке, политике, фолклора, критике и философије. Ниједна наша књижниа, нити и једно удружење, нитв и један члан нашега друштва не треба да буде без једнога књижевнога листа, а Живош и Рад стаје годишње свега 160 динара. То није скупо за 30 лепо уређених свезака. Поједини број стаје 9 динара.

Полиција, часопис за управно — полицијску и судску праксу коме је власник и уредник Васа Лазаревић Нач. Мин. Ун. послова у пензији, доноси с времена на време врло поучне чланке о пошти, о саобраћају, радио — телеграфији и телефонији а осим тога прикупља решења и одлуке Касације, Држ. Савета, Дирекције Пореза и у виду одговора на постављена питања саопштава их својим читаоцима. У свесци за септембар налазимо интересантне чланке: „Тајна писама — Коресподенција невидљивим „симпатичним мастилом; Кривична дела противу сигурности јавног саобраћаја и Прва полицајска радиотелеграфска станица у Централној полицијској