Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

43 5

„Ова уредба разумева се и за панађуре, који су уредбом правитељственом опредељени, т. ј. даи панађури не могу бити ни у свету недељу, нити пак ва заповедне годишње празнике, но у дане послу. јуће. Тако, на пример, ако и стоји у поменутој уредби да ће се панађури држати о Цветима, о Спасову дне, о светој Тројици, о Преображенију, о Великој и Малој Госпођи, ит. д, опет зато по сили предстојеће ове уредбе наразумева се, да ће се баш у те дане панађур започињати, но у први дан после уреченог празника.“ ;

Нешто та наредба, а нешто обичај сачувач из давнине, учинили су да се изванредно развију са-

бори код цркава и манастира. Вук Стеф. Караџић "ф тим саборима вели: „Код гдјекојих манастира скупи се (кад је лијепо вријеме) о Благовјести, 0 Цвијетима, о Преображењу и о Госпођама, по неколике хиљаде сабора. Ту продају шрговц: различну робу; крчмари крчме вино, ракију и јабуковачу; месари пеку јагањце, овце, козе и свиње, те, продају месо.“ '

Многи за те саборе припремају разноврсну робу: лецетери колаче, бозаџије бозу, лимунаџије лимуваду и т. д. Чак и обућари догоне обућу и на сабору продају; Бор. Станковић у праповетци „Мати“ прича за једнога који „једнога лета сав новац пре твори у еспап и тај еспап изради у ципеле и папуче па све то с јесеви понесе да по селима на вашарима и саборима продаје.“

Ти су сабори једна општа појсва у српскоме вароду. Вук Врчевић бележи саборе (дернеке) у своме крају, којом приликом „пред многим црквама