Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

— У ал

и манастирима неки донесу за продавање печенога и варенога меса, ако се мрси, а ако је постви дан рибе пригане и печене, а уз ово вина, ракије, па на милга мјестија и кафе“ (Помање српс«е народне свечаности“, 65).

За саборе у јужној Србији Ј. Х. Васиљевић вели: да „они имају од чести карактер старих сајмова“ („Прилеп и његова околина“, 18).

И, одиста, ови су сабори остатак старих панађура (вашара, · сајмова), одржаваних око манастира за размену робе, за трговину. Зато су они, релативно, врло чести: код Студенице се одржавају три пута преко године. А како су завлађивањем од стране Турака, „свеколико књижевно образовање и многе гране ивдустрије,.. утекле у манастире“ (П. Ј. Ша. фарик; „Сазорљ сезкећо Михепта“, 1842 |. 95) и како су се, за све време турске владавине, српски занати у манастирима и око њих неговали и развијали, то је сасвим природно да се свет, за турско време, окупљао око манастира, ту се снабдевао с многим својим потребама, па ту традицију наставио и доцније, после ослобођења.

Дабоме, у последње време ови сабори све више престају бати оно. што су негда били: сад на њих свет долази да се проведе, да се на»гра, да се момци и девојке виде.