Naša stvarnost
IDEALIZAM I MATERIALIZAM , 9
TI
Kada se demokratija poimi kao regulativna ideja i, u toliko pre, kada se priznaju suprotnosti u društvu, iz toga izlazi da se demokratija ne može poimiti samo kao liberalistička, i da demokratija može biti i socialna, pa i socialistička. Svaka težnja za ostvarenjem socialne jednakosti i uklanianiem iskorišćavania slabijih, po svome duhu je demokratska. Uklanijajući privredne i socialne nejednakosti, ne možemo dopustiti da ostane neka druga, naročito ne politička. Tamo gde je izvedena socialna jednakost a zadržana politička nejednakost, postoji uvek opasnost da se stvori opet socialna nejednakost. I, ako je potrebno. da se u izvodjenju socialne jednakosti stvori jedna čvrsta organizacija i širok plan rada, ne vidi se zašto mase ne bi mogle imati tu važnu ulogu i zadržati svoja politička prava; kao što se ne vidi zašto ne bi moglo da se izvede i samoupravno načelo pri organizaciji rada i izvodienju plana, ili da se ne radi i po sporazumu medju grupama proizvodjača i potrošača u jednoi širokoj meri. To će biti svakako jedna druga demokratija, i ta demokratija će imati svojih problema i svojih teškoća (i ne malih); ali treba potvrditi da ona može imati ne manje i svojih mogućnosti (i ne malih). Teorije o socialno| demokratiji nisu utopističke. Pitanje je samo o njenim oblicima koje treba da uzme, a naročito, O putevima kojima bi se imalo doći do nie. Suprotstavljanie slobode i jednakosti ima smisla, u koliko hoće da se razlikuje liberalizam od socialne demokratije. Ali i u današnjoi demokraiji, u kojoj se može zapaziti da sa socialnim zakonodavstvom i mešanjem države u ekonomske odnose i život nastupaju Ograničenja slobode, idu uporedo sa ograničenjima prava jedne društvene grupe oslobodienia i povećanja prava druge društvene grupe. Drugim rečima, jednakost ima dvojako deistvo prema grupi o kojoj bude reči, i to ne samo u socialnom smislu, nego i u čisto formalnom (što bismo mogli pokazati na primeru, ali što ovde moramo ostaviti na stranu). Ako bi i bilo u kojem smislu ili obimu suprotnosti izmedju jednakosti i slobode, ne može se uzeti da ona postoji načelno i da će, prema tome, sa. ostvarenjem socialne jednakosti nestati slobode. Takvo tvrdjenje ie 'apriorno i proizvolino.
III
Shvatanije ideje demokratije kao regulativne imalo je za cili da pomiri prirodno-pravno gledište sa istorijom. Pitanje je, medjutim, da li je to stvarno moguće, ili samo prividno. Mi verujemo da le tačno ovo drugo. Ako se hoće da Tegulativnom idejom objasni istoriski razvoj, onda se mora priiti da istoriski razvoi pretstavlia razvoi Duha, čime dolazimo do potvrdjivanja podudarnosti toka istorije sa razvojem ideje. To bi bilo hegelističko objašnjenie koje se naslanja, kao što je “poznato, na dialektički metod. Drugo bi bilo da ie razvoj pre-