Naša stvarnost

IDEALIZAM I MATERIALIZAM | 1}

društvenog i ekonomskog uredjenja drugim. Ali i po njemu na kraju puta dospeće se do jednog stanja, u kojem neće VIŠE biti suprotnosti. To će ce izvršiti danas prelazom 1Z kapitalističkog. poretka u socialistički i komunistički, ukidanjem privatne SVOjine. U svakom periodu po jedna klasa ima ulogu da pretstavlja opšti interes i boreći se za sebe, bori se za ostvarenič jednog višeg stupnja društvene solidarnosti i jedinstva, kao i oslobodjenja čoveka. Gradjanska klasa imala jie ulogu da nas oslobodi · feudalizma, staleških nejednakosti, policiske i apsolutističke države. Radnička klasa ima ulogu da oslobodi privredno i socialno. celokupno društvo. Ovakav optimizam u pogledu na razvOl, stalno ie bio iskušenje za idealiste da traže protivurečnosti U marksizmu. Ali ovi idđealisti ispuštaju iz vida da ie polazna tačka marksizma da se) grupa, klasa, bori za sebe i svoje oslobodjenje, jer se oseća iskorišćavanom i potčinjenom, i da do svesti dolazi pod pritiskom privredne situacije u kojoj se nalazi. Marksizam zamišlia stvari ovako: sve biva u jednom. nužnom istoriskom procesu koji ljudima gospodari; tu nema mesta ni za kakav krajnji cili ili uzvišeni ideal koji bi ljudi hteli da izvedu, nego samo objektivnih uslova, i to materijalnih (ekonomskih). Ako je polazna tačka tačna, onda tu nema nikakve protivurečnosti u marksizmu, jer on samo utvrdjuje da sel iedna ideja i cili javlja pod datim uslovima i da ie razvoj u smislu sve

većeg potvrdjivanja opšteg interesa i društvene ravnoteže. Me- –

diutim, ako nije protivrečan, ne znači da je tačan. Ne pogadjaju suštinu ni kritičari koji mu zameraju da ne vodi računa O teleologiji (ciljnosti) ljudske aktivnosti, ier on to ne isključuje. Pitanje je kako su odredjeni ciljevi, a marksizam nalazi da se odredjuju nužno, prema objektivnim uslovima. I, na kraju krajeva, pitanje je šta je čovek, šta on hoće i kakve ima potrebe, koliki je obim njegove slobode i kolika ie moć njegova uticanja na društvene uslove. Čovek radi uvek po ciljevima, ali valia prethodno odrediti šta on tu od sebe, iznutra unosi.

Žan Žores je pokušao da nadie jedno idealističko obiašnjenje i da ga, čuvajući marksističko shvatanje razvoja i njegovu dialektiku, spoji sa idealizmom. On će nam reći šta ie čovek, i reći će nam na način kako to govore idealisti. On je gotov da otstrani ideju progresa kao suviše metafizičku, i ne- će da govori o božanskom providienju. Ali on traži uzrok koji vodi čovečanstvo od forme do forme, od jedne ekonomske etape do druge, od liudožderstva do ropstva, od ropstva do vezanosti za zemliu, od ovoga do najamnog radništva, od najamnog radništva do socialističkog režima „i ne na koji drugi način”. On nalazi da se postepeno uklanja protivrečnost čOveka i upotrebe (iskorišćavania) koja se čine od njega. Istina je da ie razvoi uslovljen ekonomski, ali je istima takodje da se kroz sve ove uzastopne periode traži i potvrdjiuje čovečanstvo. I onda, kako to ume da kaže Žores:

“akti MIEAHaieZ Šo „DBETOŽAP 0