Naša stvarnost
12 NAŠA STVARNOST
„i“. . • 1 ma kakva bila raznovrsnost sredina, vremena, ekonomskih zahteva, to je jedan isti dah žalbe i nade koji izlazi iz usta roba, kmeta i proletera; to je besmrtni dah čovečanstva koji je duša onoga što se zove pravo”.
I tako on u krajnjoj liniji nalazi pomirenje marksizma i idealizma u tome, da je istorija istovremeno „fenomen koji se razvija po jednom mehaničkom zakonu i težnja koja se ostvaruje po jednom idealnom zakonu«. Njegova je misao da kontradikcije nestaje tek sa potpunim ostvarenjem čoveka ili potpunim njegovim oslobodienjem što izlazi iz njegove „prirode”. Već su mu sociolozi, i to oni koji nisu marksisti, zamerili da treba da govori o prirodi društva, a ne o prirodi čoveka. Mi bismo mogli reći, konkretnije, Žores: pretpostavlia jedan istoriski tip čoveka, evropejca koji se izgradjuie pod uplivom racionalizma i nauke s jedne strane, kapitalističkog privrednog poretka s druge strane (što još nije sve u složenoj stvarnosti kakva je ona). To je taj čovek, na kojeg on misli, ier on je aktivan i borben i traži svoje oslobodjenje sve do socialističkog sistema. 'Ovo ie ograničenje potrebno, jer bez njega se pada u prirodnopravno gledište jedne ili druge vrste. Ali baš ovo poslednje pretstavlja tipično idealističko shvatanje, a sa ograničenjem pitanje je je li ono to u opšte. Medjutim Žores govori o težnji koja se ostvarujel u istoriji „po jednom idealnom zakonu” i o čovečanstvu koje se traži i potvrdjuje. Tu Žores, na žalost, nije iasan, jer nam ne kaže da li pojedine grupe u toku istorije, one iskorišćavane i potčinjene, teže čovečanstvu i idealnom zakonu, ili pak to stoji izvan i visoko iznad njih, pre istorije, ostvarujući se u istoriji. U prvom slučaju bio bi dužan da objasni kaiko pojedine grupe dolaze| do svesti da pretstavljaju interes čoOvečanstva, i, naročito u koliko su motivisane, kada su uslovliene i odrediene ekonomskim prilikama. Kada se ideja čovečanstva uzme kao stalna pokretačka snaga kroz istoriju, onda se time ruši relativizam i evolucionizam, ili se veruje da u ljudskom društvu i prirodi čoveka ima neki dualizam, čak i tragičnost, pašto mora da se predje jedan ogroman istoriski put da se možda ostvari naizad ideja, koju ljudi nose u sebi od uvek. U ·drugom slučaju ideja čovečanstva stoji izvan čoveka i pretstavlia transcendentni cili njegov. Otuda se ne ide dalje od tipičnih idealističkih shvatanja, o kojima je bilo napred reči: hegelističkog i religioznog. Sa sociološkog gledišta kao do"brom moglo bi biti govora o prvom tumačenju misli Žoresove.
IV
Rešenje ovog pitania tražimo na drugi način. Treba poći *d toga da moral, kao i naše ideje i ciljevi, zavise od socialne sredine i nalaze se u izvesnom odnosu saglasnosti sa niom. Svako ·ekonomsko i svako političko uredjenje ima svoi moral — jedan