Naša stvarnost

IDEALIZAM I MATERIALIZAM 13.

svet ideja, jednu naročitu praksu (običaje). U tom pogledu će čovek u sistemu slobodne individualne utakmice izgledati drugače nego onaj u poznom kapitalističkom periodu kada je slobodna individualna utakmica pretrpela toliko ograničenja; i drugače u ovim sistemima nego u jednom zadružnom ili u jednom socialističkom i komunističkom. Ako uzmemo u obzir ono što je bitno: odnos individue prema celini, možemo utvrditi da se u ovim sistemima individualni i Opšti interes potvrdjuje u različitoi meri i u različitim oblicima. Odnos individualnog i opšteg se menja, objektivno, u sistemu; on će se promeniti i subjektivno, u moralnim shvatanjima i praksi ljudi. Ali potrebno je istaći da opšteg interesa ima i u liberalističkom sistemu, i da ga uopšte ima u demokratiji. Sistem koji potvrdjuje jednakost sviju i slobodu sviju (u jednom obimu i pravcu), povlači za sobom da i ljudi faktički nose u sebi opšti interes, jer to nameće sama činjenica živeti sa ljudima i raditi javno i privatno na osnovi tih principa. Ono što se nalazi u sistemima, ekonomskim i političkim, to mora nositi na neki način i sam čovek. Jednakost i sloboda ne mogu biti samo na hartiji, nego u stvarnosti ı u psihi čoveka. Priznavati druge kao iednake sebi u političkom životu i svakom priznati slobodu, to pretpostavlja jedan moralni stav čoveka, sasvim različit od onoga u aristokratskim društvima. Nemoguće je doista da ona bitna razlika u strukturi društva, koja je i osnov za političke tipove: jesu li ljudi jednaki, ili su nejednaki, i jesu li svi slobodni ili nisu, nemoguće je da nema izvesne pretpostavke u psihi čoveka, ili da ne izvrši duboke promene u niemu. Tako će čovek drugače izgledati takodie i u socialističkom sistemu, nego što danas izgleda. To je jasno, i na tome se ne treba zadržavati. I ako je čovek uslovljen i pod datim istoriskim uslovima, ipak pitanje le može li se sve objasniti pasivnošću čoveka ili se mora pretpostaviti i tražiti i nešto više od toga. Izgleda nam nesumnjivim da se i od čoveka mora tražiti neka aktivnost. Ovo se može opaziti već u toku razvijania demokratije, jer Što više slobode, utoliko više se pokazuje potreba da disciplinom i planskim radom, koji sadrže u sebi moralne zahteve na čoveka. Svaka opšta stvar i svaki opšti interes, ma kakva njihova sadržina bila, ne mogu se objasniti bez jednog aktivnog moralnog stava čoveka. Opšti interes je uvek nešto na daljini od čoveka i . njegovog interesa; i u društvu, po njegovoi prirodi, ima izvestan organistički moment. (Otuda je utilitarističko objašnjenje u naimanju ruku nepotpuno). Treba čak požrtvovanja i heroistva za svaki veći socialni pothvat. Njih treba i radničkoj klasi u njenoj borbi, i to ne može svakako, da porekne ni marksizam. Klasna borba sadrži već sama po sebi medjusobni solidarizam radnika; ali sadrži već i nešto više: i jedan tip morala, i misao: o jednom tipu socialnog čoveka. Samo treba poći i dalie od toga, i ne treba izbegavati i priznati da selu borbi ljudi vode i iz-