Naša stvarnost

26 NAŠA STVARNOST

Miljan prema njemu drži kao otac. Kad bi neko jači od zeta napao zeta, Martin bi opet bio protiv — zeta. | Uk je napisao na ploči svoie ime, i, srećan kao dijete po-

slije sise, okreće se Vojinu. — Dobro, je li, Vojine? Vojin zagleda jedva čitljiva slova: Uk Gaš, nezaposleni radnik. — Dobro, Uk Gaš!

Miljan gleda tog Arnautina koji uči pisati u svojoj tridesetoji godini i bio bi gotov da ga udari po obrijanom jajetu glave. Uči ta svinja pisati i čitati i sjutra će reći: neću da trpim, neću da radim za tri dinara. Čovjek sam i ja! Rodjen sam tu i tu hoću da živim!... A još brije poganu glavu. Milianu sada smeta baš ta obrijana glava. — Kada već učiš pisati što onda briješ glavu?

— Što da je ne brijem? Što da ne pomrznu svi seliani?

Ućute puni mržnje i nerečenih riječi.

Miljan se opet javi. — A šta ti danas radiš gazda Uk?

— Ništa. Ništa već dugo. Nezaposlen.

— Kako nezaposlen?

— Tako: ne-za-po-slen! — upada Vojin. U ovoi zemlji...

— Znam već! Ali nije to nemanje posla, nego nerad. Neće ljudi da rade. |

— Nije tako, čovječe, umiješa se Lazar. Ljudi hoće da rade ali nema posla. Uk hoće da radi ali nema gdje, — Lazar dovrši gledajući u Raduna.

— Neka svi ti nezaposleni dodju u Metohiju i neće biti više te vaše nezaposlenosti. Neka Uk dodje kod mene...

— Pa ti već imaš svoje sluge.

— Ako imam, snage nikad nije mnogo.

— A koliko ćaš ga platiti?

— Platiti? Još da ga platim? Daću mu da jede tri puta dnevno. Da udrobi triputa dnevno pun vagan kolombočnice i

kisjeliša ... — Ali on neće da radi samo za tvoju kolombočnicu i kisjelo mliieko! — poviče Vojin.

— Neće da radi! Dakle: neće da radi! Posla ima, ali ljudi neće da rade! Vojin odmahne rukom: sve! je uzalud!

— Ne razbijai, Miljane, glavu, — ponovi Martin.

Tišina. Martin uzima svoju duvanjaru. Ima ioš duvana, ali nema papira. Gleda u kutiju dugo, pa tiho pita Vojina ima li gdje novina. Novina nema. Novine koje se čitaju i bacaju ne primamo; druge ne bacamo...

Djordje traži svoju duvanjaru i vadi iz nje ispreslagani komad novina. — Bio sam juče u opštini i uzeo ovo od djelovodje. Popušio sam jedan kraj, pa mi nestalo duvana ...

' Martin razlaže novinu. Novina je četvrtasto ujedena sa jednoga kraja. Martin odreže pušaći papir, prelomi cigaretu, napravi novu i pruži dalie duvanjaru i novinu. On zapuši. Zasmrdi izgaranie hartije i jeftinog duvana.