Naša stvarnost

ODNOS RADA I! NADNICA U SVETLOSTI FIZIOLOGIJE

Među probleme koje je društveni razvoi postavio nauci nalaze se i problemi fiziologije rada. Kraće ili duže radno vreme, radnička nadnica, problem zdravog radničkog podmlatka, uslovi i načini rada, i mnoga druga pitanja oko kojih dolazi do sukoba između radnika i poslodavaca ne ulaze samo u domen ekonomile i sociologije, već su postali i predmet fiziologiie. Tako je fiziologija pristupila izučavanju čovečijeg organizma u procesu proizvodnje socijalnih dobara.

Ova, relativno mlada grana fiziologije, imala bi za zadatak, po rečima Simonson-at', da podigne realnu vrednost čoveka u smislu nacionalne ekonomije. Ali, koliko je ta definicija fiziologije rada opšta, toliko ona u različitim društvenim sistemima dobiva svoje specifično značenje, ljer se polam čoveka koji stvara socijalna dobra menija prema sredini u kojoj deluje.

Pre direktnim iskustvom nego naučnom analizom uvidelo se da se radna snaga, jedna vrsta robe, ne kotira ekvivalentno u nacionalnoj ekonomiji. Radnik za prodatu radnu snagu ne dobiva onu vrednost koju njegova snaga proizvodi. Proces potrošnlje radne snage može biti ujedno proizvodnja robe i viške vrednosti. Cili ovih ređaka nije da se utvrdi, pa bilo i na jednom primeru, vrednost koju poslodavac crpe iz kupljene radne snage, već da se ukaže, bar približno, na odnos između utrošenog i plaćenog rada, prema današnjim nadnicama kod nas. | Za svaku proizvodnju energije u organizmu potrebna ie materija iz koje će se ta energija osloboditi. Tu materiju organizam prima u vidu hrane. A hranu radnik kupuje prihodom cd svoga rada. Radnik prodaje radnu snagu da bi kupio hranu potrebnu za proizvodnju rada. On je, dakle, biološki sistem koji fransformiše hemisku energiju hrane u mehaničan rad. A kada mu hrana ne pruža dovoljan materijal za oslobođavanje energije potrebne da se obavi neki posao, onda se taj nedostatak nadoknađuje sagorevanjem vlastitog tela. U tom slučaju ie poremećena ravnoteža, koja se postizava kada organizam onoliko maferije sagoreva koliko je unese u krv. Poremećaj ovoga bilansa, ako je obavljen na štetu unošenja u organizam, biće uzrokom malaksalosti radne snage, uzrokom i povodom mnogim oboljenjima. |

Hranjivi materijal koji ie organizam primio i uneo u svoju krv ima da posluži za izgradnju novih ćelila i za proizvodnju

1 Dr. E. Simonson: Arbeitephysiologie. U Bethe-Bergmann, Handtuch der normalen und pathologischen Physiologie. XV/I, 1930.