Naša stvarnost
DVA ZNOJA... 27
ničnom teorijom ljubavi. Uveravali su ga da su »sve žene jednake«, »da nema žene koja ne bi« i da »posle svršenog čina« o tome ne vredi više lupati glavu. Dvojica od njih otišli su i korak dalje. Izgledalo im je vrlo zanimljivo da »pokvare« iednog »žutokljunca«. Jedne večeri odveli su dečka pod svoi šator izvan varoši, gde je na poliskom krevetu leškarila neka žena ...
Vraćajući se kući, Stole je u nozdrvama nosio sladunjavi miris jeviine pomade, a oko slabina vreo obruč njenih kolena .. . Ipak je to, mislio je, zaista tako jednostavno i lako kao što su narednici. pričali... | |
Njeno lice, medjutim, kao da uopšte nije video.
Docnije, u toku celog svog života, kada je pomoću novca, dopadljive spoljašnosti, a naročito na osnovu reputacije da je »neodoljivi osvajač žena«, bez ikakvih teškoća i tragičnijih posledica pribavljao sebi metrese i ljubavnice, raskidajući s njima isto tako brzo i lako, on je sve više osećao potrebu da, ul nedostatku drugih osećanja, komplikuje lažima i podvalama monotoni tok svog seksualnog života.
Za Stoleta se govorilo da je lako dolazio do uspeha i u poslovima. Kada je pre nekoliko godina preuzeo radnju svog oca, jednu skromnu fabriku za izradu ugljene kiseline, koju je stari Grujičić s mukom podigao na Bulbulderu na mesto ranije radionice limunade i bezalkoholnih pića »Svežina«, Stole je, blagodareći svojoj poslovnoj drskosti, a naročito svojim porodičnim vezama, od kojih je najpogodnije bilo niegovo srodstvo sa generalom Mitrovićem, za vrlo kratko vreme ogromno Trazvio poslove, pretvorivši staru i neuglednu fabriku svog oca u iednu od vodećih industrija ugljene kiseline u zemlji. lako to srodstvo sa generalom nije bilo baš toliko blisko, (sestra njegove majke bila je udata za generalovog brata od strica), on ga je, poslednjih: godina, uporno i brižliivo negovao. Znao ie dokle doseže Mitrovićev uticali, kao i to da brzi procvat fabrike i njeno lako uzdizanje do velikog preduzeća zavise samo od uvodjenia visokih uvozhih zaštitnih carina. 1926 godine, u „znaku potpomagania domaće industrije i radinosti”, carina na uglienu kiselinu je bila uvedena, a preduzeće „Glorija” a. d. Grujičića i Sina krenulo ie džinovskim koracima napred. Ubrzo zatim, prilikom formiranja kartela, preduzeće jie zauzelo vodeće mesto u savezu četiri ljugoslovenske fabrike ugljene kiseline, čija je središnjica bila u Beogradu, pod Stoletovom neposrednom upravom. o
Vidliivi znaci tog naglog bogaćenja opažali su se iz godine u godinu. 1997 godine, garsonijera u Jadransko-podunavskoij banci i „citročn” . tipa „Mady:; 1928 godine, generalna prepravka porodične kuće na Vračaru i nov nameštai kod Bote i Ermana; 1929 godine, zidanje trospratne kuće za rentu u Palmotićevoj ulici i automobil marke „Chrysler”, najnovijeg tipa; 1930 godine, petospratna kuća u Dečanskoi ulici, otpust