Naša stvarnost

38 NAŠA STVARNOST

od pedeset hiliada Zagi, napuštenoi metresi i astraganska bunda sa kragnom od vizona maici, šesetogodišnjoj gospodji Grujičić; 1931 godine, vila na Lapadu, nOvVO ZVOnO Voznesenskoi crkvi sa duboko urezanom, vrlo dirliivom posvetom Ocu i majci, tim „,vrlim, neokaljanim starinama koji sve dobro ove zemlje primiše iz Božije ruke”, i osnivanje trkačke štale „Miloš Obilić”; 1932 godine, zidanje „week-end home” -a, u čisto: engleskom stilu na Dedinju, veliki uljani akt nove metrese, bečlike Lise Wolf, od Hansena, novi „mercedes”, tipa „Roadster” i porudžbina motornog čamca „Hispano-Suizza” za sedamdeset i dve hiliade. Maser ie sad dolazio u kuću svakog jutra i dugo gnječio Stoletove slabine i kukove.

U celom ovom vratolomnom penjanju porodice Grujičić, Pajica nije aktivno učestvovao. Njegovo pozno rodjenie (bio ie mladii od Stoleta za čitavih čest godina), učinilo je da ie on još u detinistvu osetio koliko mu |e teško, skoro nemoguće, da razbije jedan već sasvim izgradjen i njemu „neshvatliivim medjusobnim interesima i naklonostima čvrsto cementirani porodični odnos izmeaju njegove majke, njegovog oca i njegovog brata Stoleta. izgledalo mu je kao da je ovo troje starijih došlo na svet baš tako medjusobno povezano i nerazdvoino skopčano. Njegovom devetogodišnjiem mozgu već nile bilo iasno da se ta veza sagradila u toku vremena, još pre nego što je došao na svet, ili pre nego što ie uopšte mogao da igra ma kakvu vidnu ulogu u ovom porodičnom stroju. Iscrpliavao se u naporima da prooare u tajnu OVOZg porodičnog spleta i svim silama se trudio da zauzme važnije mesto, koje će mu dozvoliti da bar donekle postane odlučujući činilac u toj drami iste krvi. lako su roditelji prema njemu bili dosta pažljivi, pa čak i nežnili nego prema Stoleiu, izvesne pojedinosti, kao kliuč od kapije koji je Stole već imac, dozvoljavajući mu da ponekad uveče i sam izidje iz kuće, perorez, zatim, iznenada ofkriven, poneki pogled oca i maike upućen starijem sinu, pa kratke rečenice kao „Stole je veliki”, „on je stariji”, „šta bi ti hteo!? itd., a naročito ona šaputania i tajna dogovarania, kada. ie sve troje starijih rešavalo o „Vrlo važnim stvarima”, dogovaranja koja su imala za posledicu da se u kući pojavi nova zavesa, nova služavka, ili na radionici „Svežina” nova plehana firma, za koju mu niko pre toga nije rekao da će imati naslikanu Kosovku devoliku kako limunadom napaja ranjenike, sve je to činilo da su mu milošte, cmakanja, bonbone i pomorandže dolazile kao podvala. On je vrlo dobro znao — a to je bilo duboko tikorenjeno njemu — da su pravi interesi i dublje naklonosti okrenuti samo prema Stoletu.

U početku Svetskog rata, 23 jula 1914 godine, u taljiigama, zajedno sa svojom ženom i sinovima, sa dva džaka limuntosa, jednom velikom trskanom korpom punom odela i rublja, nekoliko sanduka šećera, nekoliko kilograma saharina i sa dva