Naša stvarnost

o | NAŠA STVARNOST

koje se od 1819 trude da zadobiju mase za sebe. Prvi pokušaji

za stvaranje sličnih organizacija čine se i u Francuskoi odmah

posle Velike Revolucije, a uzimaju odredjeni oblik pod nazivom „Medjunarodni savez za mir i slobodu” polovinom prošlog veka. U Italiji se za pokret u korist održavanja mira zalaže Garibaldi i stvara 1867 medjunarodno udruženje sa sedištem u Milanu.

Prirodno je bilo, đa se sličan pokret nije mogao pojaviti ni tako rano ni sa takvim značajem, u zemljama, u kojima nije preovladjivala narodna volja. Vlasti Nemačke, Austro-Ugarske i Rusije nisu dugo dozvoljavale đa se u ma kako neznatnom obimu razvijaju težnje u korist istinske medjunarodne saradnje na osnovi pravoga mira. Tek krajem prošloga veka javili su se u tim zemljama slabunjavi pokušaji u pravcu nekolikih organizacija za mir.

Najposle treći pravac u težnjama za održavanjem mira predstavljaju one razne medjunarodne konferencije sa privrednim nepolitičkim smerovima. Uz to, a kao posledica kako privrednog razvića tako i težnji masa da žive i razvijaju se u miru, nastaju i sastanci Interparlamentarne unije. Osnovana 1889, ta unija je sebi bila postavila za zadatak da u svima zemljama širi misao o potrebi rešavania medjunarodnih sporova uz pomoć izbornih sudova. Uz to je ona stalno isticala i potrebu ograničenja u naoružanju, pa u tom pravcu prikupljala i materijal, koji je Haškoj konferenciji stavljen na raspoloženje. Ta unija je postepeno postala središte u kome su se pribirali ovi predlozi o medjunarodnoj saradnji. Svakako ceo taj pokret nije mogao u vremenu, u kome je dolazio do izražaja, imati nekog stalnog, jačeg dejstva. Zahuktale težnje razuzdanih imperijalističkih vlada nisu se osvrtale na sve te izjave i zahteve predstavnika narodnih. U toliko manje što su u većini zemalja parlamenti bili i suviše slabi, da bi se mogli istaviti protivu prevlasti vladara i vlada. Ali je sa pravom (Frid) ukazano na činjenicu da je taj interparlamentarni pokret dao celoj onoj predratnoj težnji za održanje mira izvesno stvarno obeležje. Sve one ranije pacifističke struje u Americi, Engieskoi, Francuskoj počivale su na skroz osećajnoj osnovi. Interparlamentarna unija je pokušaj, da se težnja za utvrđivanje mira postavi na osnovicu privrednu i političku. Ali je ta organizacija, u toku svoje svestruke poduzimljivosti, do Svetskog rata