Naša stvarnost

40 NAŠA STVARNOST

ta, koji će stajati i dalje izmedju njega i njih. Izmedju njega i svakog uspeha u životu.

Izmedju njega i vrlo lepe Vane.

Siguran u sebe i bezobziran, Stole ni sada, na žuru, udvarajući se Vani, nije vodio računa o svom bratu, iako je znao da je Pajica već dve pune godine nemoćno zaljublien u nju.

Kao i uvek, smatrao je da mu sa punim pravom pripada najbolji zalogaj.

Ali ovog puta nije bila samo u pitanju lepa i privlačna žena. Vana je bila i najpogodniji oblik, nairaskošniji ogrtač za njegove hladno proračunate poslovne odnose sa generalom.

Stole je instinktivno razumevao potrebu većine poslovnih ljudi za dekorom. Osećao je koliko im je često stalo da DObegnu od pravog lika svog poslovanja i da na drugoj, lepšoj obali, daleko od stvarnog, svirepog, škripećeg i prliavog: mehanizma bogaćenia, izmedju lepih žena, ruža, muzike, nakita ili kolekcije leptira, provedu svoje „izgubljene časove”. Staviski je imao svoju Arletu, milijarder Hutton svoju liublienu ćerku Barbaru, Mitrović svoju bratanicu Vanu. Te su žene bile njihove velike slabosti u životu: igračke za koje se grčevito hvataju kao sebična deca, dragoceni predmeti na koje izlivaju svu svoju nežnost.

Ipak, više ili manie nesvesno, oni su i tu, na ovom labavom, rasutom i prijatnom terenu, ostajali poslovni ljudi. Biseri oko lepih vratova koji dočaravaju boju i siai kože, služili su u isto vreme i kao mamac za kredite; ziblinska krzna koja su obavijala zimogrožljiva tela ovih delikatnih žena, uvlačila su vrlo često u klopku i najlukavije poslovne partnere.

Stole je znao da je Vana za generala Mitrovića malo pitke vode na dlanu. Bolieg posrednika nije mogao da poželi.

Nagnut nad njom, dodirujući usnama njeno uho, ponovio je: . — Ne, stvarno, reci mi, Vana, jesi li već pitala čika Živka za ono što sam te molio. Ti znaš koliko ie to važno za mene...

— Dobro, dobro, ostavimo .to, jJen ai marre, dosta mi ie svih tih poslovnih kombinacija, odgovorila je Vana razmaženo. Pričaću ti docnije. Pour le moment, više volim da igram...

Na sveže ostruganom i izglačanom parketu pretsoblia igrala je tango beogradska „zlatna mladež”. Za tu priliku ie bio uklonjen ćilim, koji se podizao samo za veliki žur. Izvrsna domaćica, gospodia Sida nije žalila trud svojih mladjih da čak i ovde, u polutami i pod nogama razigranih parova parket bude žut kao limun, uglačan kao dečja klizalika, i, kako bi ona to rekla, obuzeta patriotskim žarom: „valovit kao Vardar”. Za dva i po dinara po kvadratnom metru, podrazumevajući u tu cenu i materijal, morao je Vlada parketar, zajedno sa svojom