Naša stvarnost

U ŠPANIJI 95

USTAV REPUBLIKE šPANIJE od 9 decembra 1931 godine

Španija vršeći svoju suverenost a

preistavljena preko ustavotvornog Korteza (Cortsčs-a — Ustavotvorne Skupštine), „dekretuje i potvrdjuje

ovaj Ustav:

UVODNI ODELJAK Opšte odredbe

ČI. 1

Španija je demokratska republika radnika svih kategorija, koja se OTganizuje u jedan poredak slobode i pravde. Vlasti svih organa proističu od naroda.

Republika sačinjava jednu integralnu državu, potpuno saglasnu sa autonomijom opština (municipios) i Dpokrajina. Zastava Republike Španije je crveno-žuto-ljubičasta. ČL'2

Svi Španjolci su jednaki pred zakonom. |

ČIL 3 Španska država nema službenu VveTOISpovest. ČI. 4 Službeni jezik Republike jeste ka-

|stilski. Svaki španjolac mora da ga

zna i ima prava da se njime služi, bez štete po prava koja zakoni priznaju jezicima ostalih oblasti i pokrajna. Sem onoga što će biti propisano specijalnim zakonima, ni od koga se ne može zahtevati poznavanje ili upotreba kog drugog pokrajinskog jezika. cL'5 Prestonica Republike je Madrid.

čl. 6 Španija se odriče rata kao sretstva narodne politike.

ĆL 7 Španska država će ispunjavati opšta pravila medjunarodnog prava, unoseći ih u svoje narodno pravo. (Pravna misao, januar 1936)

POSLE 1931 GODINE

Agrarna retorma

1931 godine u Andaluziji i Estramaduri poljoprivrednim radnicima bila je zakonom odredjena nadnica od osam pezeta za osam časova rada. Njihove sporove sa poslodavcima rešavale su mešovite porote — nasledje primljeno iz varoši. Kod tih porota poljoprivredni radnici nalazili su izvesnu zaštitu.

Zakon „Terminos municipalis?” zabranjivao ije poljoprivrednim radnicima jednog mesta da idu na rad u drugo mesto. To je primoravalo gazde da upotreblju|u za svoje radove samo radnike iz svog mesta. Ovaj zakon, čisto španskog karaktera, imao

je za cilj da spreči osvetu „,kacika”, španskih veleposednika. Onemogućujući im da zaposle radnike iz drugih mesta, zakon je sprečavao sabotiranje mesnih radnika. Drugi zakon, poznat pod imenom „Zakon prinudnog rada”, primoravao |e veleposednike da svoju zemlju obradjuju. Zemlja nije smela ostati neobradjena. S druge strane, i agrarna reforma počela je da se sprovodi. Država je počela da del zemlju, tako da su u izvesnim oblastima počele da se stvaraju kolektivne eksploatacije, koje su, naravno, bile pod kontrolom države. Ali sprovodjenje agrarne reforme išlo je veoma sporo. Po planu koji je bio predvi.