Naša stvarnost

956

djen, trebalo je instalirati godišnje oko 50.000 seljaka. Prema tome, za instaliranje jednog miliona seljaka, trebalo bi da protekne punih dvadeset godina. Ali, blagodareći raznim okolnostima, naročito vezama koje su veleposednici imali, raspodela zemlie je išla još sporijim tempom.

Ipak, i pod ovakvim okolnostima, poljoprivredni radnici bili bi donekle zadovoljeni. Republika bi uspela da ih spase od sfrašne bede u kojoj su do tada živeli. Pre nje nadnica je iznosila tri pezeta, a radni dan trajao je od zore do mraka. Nikakve zaštitne ustanove za poljoprivredne radnike nisu postojale. Na selu jie postojala samo moć „kacika”.

— Naše žene mogle su da se vrate svojim kućama s posla već u pet časova po podne, govofio je jedan pritvoreni andaluski seljak, 1933 godine. Ostajalo im je još malo vremena da nešto sebi i deci sašiju, da okrpe odela. U fo vreme mogli smo da pri·stvujemo i sastancima naših organi zacija i da po malo pričamo. Osam pezeta dnevno, pet za žene, dopuštalo nam je da živimo kako dotle nikad nismo živeli . . .

Sve te reforme, medjufim, seljaci stu dobili „na kredit”. Našlo se načina da veleposednici sve ustupke izigraju. Radnici nisu dobijali posla, fako da im pravo na osam pezeta sa osam časova radnog vremena nije mnogo koristilo. To su „kacike” postigle time što su ogromne komplekse plodne zemlje pretvorile u pašnjake. Za prihod od 20.000, 30.000, pa i 50.000 pezeta godišnje, dovolino je bilo zaposliti dva ili tri čobana. Uprkos, dakle, ovim pogodnim zakonima, u selima Andaluzije i Estframadure

NAŠA STVARNOST

nije bilo više posla za poljoprivredne radnike. Brossolette (L'Europe Nouvelle)

Raspodela zemlje 1935

Evo, prema podacima Španskog statističkog godišnjaka (1935), nekoliko cifara o raspodeli zemlje u nekim španskim provincijama, onako kako je postojala pre dolaska vlade Narodnog fronta.

U oblasti Sevilje, od celokupne zemlje u iznosu 1,308.435 ha, 774.950 hektara, dakle 59,23%, pripada 1.168 sopstvenika, dok ostatak od 533.485 hektara, dakle 40,77%o0, pripadalo je 45.850 sopstvenika. U oblasti Estramadure, od celokupne zemlje u iznosu 1,316.364 hektara, gotovo polovina pripadalo je samo 830 sopstvenika, dok je ostatak bio raspodelien izmedju 101.763 sitnih zemljioradnika (više od 100.000 imanja imala su manje od jednog hektara). Odnos je bio još povoljniji u korist velikih poseda u oblasti Ceceresa: dve trećine od celokupne površine zemlje u ovoj oblasti pripadalo je samo 853 sopstvenika, dok je ostatak, sačinjavajući beskrajno usitnjenu parčad zemlje, bio raspodeljen izmedju 42.482 sitna zemljoradnika. Medjutim oblast Cuidad Real tuče, u tom smislu, sve rekorde: od celokupne površine zemlje u iznosu 1,717.524 hektara, 1,293.050 hekfara, dakle 75,28%o0 (više od tri četvriine!) pripadalo je jednoi manjini veleposednika (1.527), dok je ostafak rasporedjen izmedju 85.080 zemljoradnika od kojih je svaki imao prosečno ma nje od 5 hektara zemlje koja je većinom bila nepodesna za obradjivanje.

Anuario estadistico de Espana 1935, Madrid