Naša stvarnost

MOŽEMO Li BITI BEZ RATA 17

Ako su zaključci sociologije osnovani i naše ovde učinjene opservacije fačne, onda nam sve io pokazuje da raf izlazi iz okvira ljudske prirode i obima njegovih bioloških polreba, da je on čak u suprofnosfi sa instfinktom održavanja jedinke i roda. isto šako rat danas ne odgovara ni fežnjama i pošrebama ljudskih zajednica, fih složenih socialnih jedinica, kao celine. 20 Sociologija je postavila sebi i drugu zadaću: da ispita posledice ratova, njihov upliv na fok društvenog razvoja ı da fime dođe do saznanja, da li su ratovi neizbežan, nužan ili čak, i korisan insfrumenal istoriskog razvoja. Na tome poslu ona nije usamljena, jer joj se tu javljaju kao takmaci ili saradnici opšla filosofija i etika, filosofija prava i filosofija istorije. o ;

Ja ću se poslarati da dam jedan sumarni I, ukoliko lo bude pofrebno, i uporedni pregled rezultata do kojih je došla ljudska misao u oblasli ispitivanja ratnih pojava. _ |

Prvo šlo se liče upliva rafa na ekonomsku oblast društvenih pojava mi smo već rekli da su neposredne posledice rata fu u krajnjem rezulfatu negalivne. Ali ima sociologa koji misle da dalje posledice rata mogu biti i pozitivne, a poneki fvrde da sam rat daje posfrek za brži razvoj privrede.

Istina je da naoružanje, pa i sam ral podižu izvesne grane privrede, ali da bi se fome mogli radovati mi bi morali prvo postaviti srestvo na mesto cilja — privredu kao viši cilj mesto narodnog dobra. lako ovako shvaianje daleko nije opšte, ono je jako korisno kod ljudi kojima jedva da ikad prefi opasnost da će od rata išla izgubiti, a naproliv, mogu računati da će od njega samo dobili. Pošto su takvi ljudi i njihove grupe golovo svuda u položaju da utiču na odluke u pitanju rafa ili mira, fo u fome baš freba gledati jedan od uzroka rafa.

Ne može se, istina, fvrditi da su sve posledice rata samo štelne za privredu. Naproliv, raf može slimulisafi i nove pronalaske, na uvođenje novih i na poboljšanje starih metoda rada u proizvodnji, on može izazvali i drugu i povoljniju orijenfaciju u privredi. Ali, mi nikako ne možemo bili uvereni da će baš takve promene naslupifi, a još manje da će korist od njih biti tolika, da pokrije sve one maferijalne štete u privredi, koje su neizbežne i očigledne i čiji se efekat daje brojno izraziti. Bezumno bi bilo zbog vrlo problemaličkih i sa svim neodređenih korisli za privredu činiti ne samo makferijalne žrtve koje mogu ostali i neiskupljene, nego i one druge moralnog, socialnog i duhovnog karakšera, koje se s materijalnim koristima privrede ne samo ne mogu kompenzirali nego ni upoređivati.

_ Kaže se, dalje, da rat potencira socijalne energije, da stimuliše socijalne reforme korisne za niže drušivene slojeve.

| ovde se, kao i gore za privredne odnose, može reći prvo lo da iako fakve promene mogu one ipak ne moraju uvek nastupiti kao neposredne posledice rata. Revolucije, kojima se, često završavaju veliki ratovi, izbijaju u pobeđenim zemljama kao prolesi prošivu leških socijalnih i ekonomskih uslova.