Naša stvarnost

| | 98 MATIĆ I VUČO

U blizini su odjeknula fri zvonka udara sala. Bilo je četvrt do iri. Sasvim je bio zaboravio na školu! Već nedelju dana su spremali u razredu da danas, na drugom času, počnu sa mumlanjem i krckanjem klupa. Trebalo je na svaki način sprečiti Mitra Profoplazmu, profesora zoologije da i dalje ređa dvojke. Godinama je Milar spremao remek delo svog života, unoseći u njega sve svoje umlje. Zidao je njime, knjigu po knjigu, kućicu na Senjaku, gde je, najzad, kako je on fo imao običaj da kaže, „svio svoje gnezdašce”. Od dana kada je njegova zoologija ugledala svel, Miu je izgledalo prosto neverovalno da jedan učenik može da ne zna da se zolje šišaruše na latinskom zovu Cynipidae. Prepisujući načisto bar sedam pula poglavlje o opnokrilcima, čiji mu je prevod najviše glavobolje zadao, on se, na kraju krajeva, polpuno srodio sa mnogobrojnim lafinskim | imenima. Pa ipak, to mu nije bilo dovoljno. Kao i za sve osfale partije udžbenika on je i za ovo poglavlje sastavio prigodne mnemotehničke slihove, koje je docnije toliko zavoleo da ih je skoro svake večeri, pred spavanje, šapulao u krevelu. Tiha uspavanka koja učenicima nije davala mira ni danju ni noću.

Trčećim korakom sliči će za pet minuta na počelak časa. Računao je i na fri do čeliri minuta obligafnog profesorskog zadocnjenja. Bilo mu je vrlo važno da ne izostane sa časa zoologije. Drugovi bi inače mogli pomisliti da je pobegao iz straha. Da se boji kazne. Uostalom... ploče mogu i da čekaju. Ići će po njih posle zoologije... Sav zadihan, uleteo je u školsku zgradu.

Čas je, međutim, prošao uglavnom kao. i obično. Učenici su bili čak i mirniji. Mitar Profoplazma, samo nešio hurobniji i Oporij. Kad je zvonce objavilo odmor, Milar se kao i uvek na kraju časa, samo naglo skljokao. Slično zapaljenoj cigareti kad se prinese dečjem balonu, zvrjanje zvonceta učinilo je da splasne ovaj namelljivi balon koji se skoro čilav jedan sal nadimao u razredu i lebdeo nad glavama učenika... Oblak pun munja i grada. Div među patuljcima. — Pred dacima je sada slajao isti onaj malopređašnji čovek, ali nekako siv i beznačajan. Motor koji je prestao da radi.

Učenici su silazili u školsko dvorište. Mirko je bio besan. Nije razumevao šta se fo dogodilo. Zašto se tako bedno izjalovio ceo plan? Na stepenicama se obrati Filipu.

— Neko nas je izdao. Još na prvom času upao je diša i održao govoranciju. Zapretio je da će biti najureni svi oni koji bi zucnuli. Niko nije imao fri čiste da počne. ..

— Ko je fa svinja? Zapeo sam na zoologiju, iako sam mogao da izostanem. |

Filip mu nije odgovorio. Samo se jelko smežio.

U dvorištu se šesti razred podelio u više grupica. Do Filipovih nogu dokofrjala se lopta. On je podiže, pogleda na tri čeliri učenika koji su stajali kraj zida i ćutali. Bacivši mrzak pogled na Pavla Sirinđića, zamanu i zviznu mu loptu pravo u lice.