Naša stvarnost

48 | DANAŠNJICA.

Sastav Narodnog preisfavnišfva

Narodno preislavnišivo je parlamenat sa dve komore; sastoji se od 300 članova narodne skupštine i 150 članova senata. Obe komore sačinjavaju samo izabrani članovi; imenovani članovi (viriliste) ne postoje. Izbori se vrše prema opšlem, jednakom, neposrednom, fajnom pravu glasa i prema principu srazmernog zaslupanja. Pravo glasa imaju svi građani bez razlike pola. Uslov za izvršenje ovog prava je da je glasač uveden u birački spisak. Pravo glasanja je izborna dužnost čije se neizvršenje kažnjava globom. Samo lica starija od 70 godina, lica udaljena bar 100 kilometara od mesta izbora i lica sprečena nesavladivom preprekom ili službom, oslobođena su od glasanja. Značajno je da pravo glasa u Čehoslovačkoj uživaju vojna lica kao i lica koja se nalaze na ofsluženju vojnog roka.

Političke sfranke

Broj političkih stranaka u Čehoslovačkoj je prilično veliki. Pri poslednjim. parlamenjarnim izborima (u maju 1935) uzelo je u izborima učešća 16 slranaka od kojih su, međulim, neke po programu vrlo bliske i pri parlamenfarnom radu se udružuju u čvršće ili labavije blokove. Takvih pravaca ima u čehoslovačkom parlameniu pel: zemljoradnički, nacionalno-konzervaHivni, katolički, socijalistički i komunistički.

Usfavom zagarantovane slobode

Uslav izričilo kaže da su sloboda štampe, pravo okupljanja, mimo i bez oružja, i osnivanja društava, obezbeđeni. Zbog toga u principu nije dopušleno vršili prethodnu cenzuru. Drušiva se mogu osnivali pismenom prijavom: političkom nadlešivu i podnošeniem pravila.

Među fradicionalne građanske slobode ide i fajna pisama. Predviđena je kazna za namerni prekršaj tajne pisama i bespravno ofvaranje pismena koja se čuvaju pod pečalom; ako ga učini ličnost u javnoj službi, kažnjivost sepovećava. Sloboda savesti, ispovedanja vere i kullure zagaraniovana je tako da svako može u granicama zakona iskazivati mišljenje rečju, pismom, šlampom, slikom i sl. Naučno ispilivanje, objavljivanje naučnih rezullata i umelnos} slobodni su.

Zašfilta nacionalnih manjina

U poslednjoj glavi Ustava oslvarili su ustavodavci međunarodnu obavezu koju je uzela na sebe Republika pri mirovnim pregovorima u Parizu. Prema: propisima svi su državljani Republike pred zakonom polpuno jednaki i uživaju jednaka građanska i politička prava, bez obzira na fo kakve su rase, jezika. i vere.

Razlika u pripadnosti veroispovesti, uverenju i jeziku ne može ni jednom državljaninu u granicama opšlih zakona bili na smelnji, naročito s obzirom na pristup u javnu službu, nadlešiva i činove, ili na vršenje bilo kakvog poziva.

U privatnom i frgovačkom saobraćaju, u slvarima koje se liču vere, u. šlampi i publikacijama svake vrsle ili na javnim skupovima, mogu se državljani u granicama opštih zakona slobodno služiti kojim bilo jezikom.

Tu se, dakle, utvrđuje princip slobode i jednakosli u upolrebi jezika u: oblasti privalnog, frgovačkog i društvenog saobraćaja.