Naša stvarnost

PESME · ; 31

U samici na zidu nacrtana je žena prsata, nabrekla, gruba, Izmedju njenih raskrečenih nogu vidi se otisak zuba. |

Kao rane crvene krici do ciglja vape »Zima je Karlu Bobošu, majko, pošlji čarape«.

Na zidu se mogu čitati još mnogi krici i znaci

Čitam: »Mi smo mrtvaci na dopustu, mrtvaci, mrtvaci, mrtvaci . . .« 3

Naša je kičma tvrdja

Od sekire koja je seče.

Naša je slabost jača Od dželatskog teškog mača.

Naša je zora dublja No njihovo krvavo veče.

GLAD

U ušima mi šumi, ali ja čujem bolje: Daleko iza reke mesar brava kolje. Ja sam gladan. Dajte mi crveno meso.

U glavi mi se muti, ali ja vidim dalje: Čak tamo je na bregu seljak trud ukreso. Da mi je s njim povući dim, bio bih veseo.

O ko mi, ko mi te mirise šalje

U šumi devojka bere gljive i jagode.

Bez devojke trunem sam, bez sna i bez slobode. #

Glad me muči,

Obrazi mi gore vrući,

Sanjam, sanjam umirući,

Da mi u srcu mleko huči;

Da mleko mlečno, Klokoćući, Klizajući,

Kaplje na nepce, Na rane srećno.