Naša stvarnost

39 OSKAR DAVIČO'

Mleko, belo mleko, oblo, milo, Milo moje mleko, kako bi se pilo! Tvoj meki ukus nek mi ljubi desni Koje već škrobut plesni!

Slab sam već. Još samo svoje čujem zvuke. Gde su ti mlečne ruke

Što će me izneti,

Odavde odneti,

Rebrima brda od hrastovine

I smreci što se znoji od smiole

IT tamnom mesu tople daljine

1 jablanu koga kukovi

Od klijanje tako bole.

O mleko, mleko, ja sam u omami, U ustima mi se siri.

Na mojoj se beloj, beloj maram!, Krvava mrlja širi.

Potokom smrt mi kroz žile juri Da na usta izmili,

Proviri,

Iscuri,

Jer bludi i žudi,

Kad ja već ne mogu

Ni ruku, ni nogu,

Ni glavu da pokrenem,

Da ode daleko,

O, krvavo mleko!

Dajeko, daleko,

Dok venem. MAJCI

— Ćelija smradna, čelija gladna, Majko, majčice draga,

Tvoga draganja, nežnog majkanja Željan sam! Izdaje snaga.

O majko, muke! Ako me ruke Tvoje mrtvoga prime,

Hoće li suze pasti na uze, Hoćeš li reći: »Sine!«

— Sine, kuni me! Skote živote, lUze mi sve moje drago, Možda je krao, možda je klao, Ipak moje je blago.