Naša stvarnost

LJUDI BEZ PRISTANIŠTA 107

Ti bogomolji hitaš i do nje kad dođe okrenu se i vrati Hladna i ravnodušna tišina njena usamljena Dodirnu tvoje prnje i tvoje isceđeno Srce

Od studeni ti otvori oči i manu preko neba rukom Ustade na noge svoje kukavne

Pođe za nekim svetlom u drugu noć

U zverograd

I tvoja krv

Bespravni nosaču

Lutala je od psa do mraka Od mraka do psa

O taj mrak

Taj naročiti mrak -

To nije ljubavnika i buba-švaba mrak

On reži zlom i tepa utehom beznadežnom

Taj mrak po jazbinama

Taj razvrat očajanja

Čkilje male lampe i rakija se toči

Ovamo braćo nebraćo ovamo le SkOtove

Nek zaigraju na vama vaške i vaše trule košulje Pijmo

Imaš li koji groš

Naš bol nije alkohol

On leči do sutra sve

A sutra eh sutra ta i onako nije naše suira

Promena makar kakva bila

Alkohol! menja glave

One postaju upaljeni fenjeri

I ljudima se ponovo čini da oni zaista Su ljudi

1 da na svetu ima ljudi još

Alkohol

] uzdasi se šunjaju iz tamnog kuta u kul

Jeza puzi po ispucanom crnom favanu

Senke od kačketa po zidovima nečujno šapuću

Neko spava neko staklo grize

I po jedanaesti put uzalud svoje preiresa

Uzalud često i tuđe džepove preiresa

Uzdasi skupljaju tišinu u luk

A neko urlikne od te strave i digne ruku na druga SVO? Na brodu koji tone kidiše bez razloga čovek na čoveka Tako i ovde

Veronauka i statistika ne vide ovu paniku usred reda One ne čuju bezprizornu pesmu

Pesmu bezprizorja između sna i praskozorja

Putuju sama deca po bespuću sa krvavim nogama Kradu se kroz dane kradu se kroz noć

Deca sa očima prestarelim