Naša stvarnost

DVE KNJIGE 117

fragične pokušaje anarhista da osivare utopiju bez veze sa realnošću. Upoznajemo kraljeve i crkvene velikodostojnike, i narod, fu „nepoznafu veličinu.” Prisustvujemo pletenju konaca nacionalističke zavere anacionalnih feudalaca. Vidimo kako često pojedinci, stavljajući živof na kocku, rešavaju sudbinu čitavih gradova, čitave flote (felegrafista koji će ući u istoriju). Prisustvujemo suđenju zarobljenim vođama ustanka, i dočekujemo u ogromnoj masi brod koji donosi poklone i pozdrav iz zemlje u kojoj je na– rod već odlučio svojom sudbinom. Čitamo statistike. o podeli zemlje i o rudnicima, i preko ramena bacamo pogled u pismo što ga neki Dalmatinac piše kući majci. Vidimo raznolikos} pokrajina, političkih pravaca, shvatanja, a iz te raznolikosti, koja dovodi i do sukoba, osećamo kako se formira jedno snažno jedinstvo.

Merinova knjiga je i po ilusfrafivnom maferijalu komponovana kao i tekst. Smenjuju se dela velikih španskih umelnika sa fotografijama iz svakidašnjice danas. Ta paralela je ponekad neslućeno frapanina. Naprimer: Goyin infernalni fip sa ušima slepog miša, koji piše „dekret protiv opšteg dobra”, a ispod njega današnji polpisnik sličnog dekreta. Goyine „Devojke kod ZŽaragose” iz napoleonovskih rafova 1808, i lofogralija Pasionarie pored lopa. Velasquezove Marija i Marta, kao skromne kućanice, koje posećuje Isus, i dole Marija i Marla izgnane iz kuće 1937. El Grecov Pogreb grofa Orgaza, i dole fotografija pogreba bezimenih milicionara.

Pored ove dve značajne i polresne knjige izašla je u izdanju Malik na nemačkom i knjiga Uplona Sinclairea „Tri dobrovoljca” (u američkom „No pasaran”). Kod nje je doduše najpohvalnija dobra namera. U ovoj slabo napisanoj knjizi o fri dobrovoljca iz Amerike aulor se svom dušom zalaže za slvar koju smaira pravednom, čak je i sav prihod od američkog izdanja i od prevoda ustupio valensijskoj vladi. To je svakako gest koji kod Sinclaire-a mnogo znači, jer je u zadnje vreme pokazivao znake neshvalfanja vremena i gubljenja veze sa živim snagama današnjice.

Jovan POPOVIĆ