Naša stvarnost

116 JOVAN POPOVIĆ

luru na španskome lu. | vidimo kako najzad ti Mavri, koji su uz iriumf bili proterani iz Španije da bi se u njoj razvila imperija Karla i Filipa, sada nanovo vraćaju, ali ne da stvaraju kulluru. Tu je prikazan i koren današnjih slobodara u vekovnoj borbi narodnih masa profiv silnika, u ustanicima protiv Napoleona, koji je, likvidirajući francusku revoluciju, pošao da „oslobađa” druge narode, u „rabassairosima” i „communerosima”, koji su životom platili svoj preuranjeni san. Upoznajemo herojske žene u prošlosti, preteče Pasionarie i bezimenih milicionarki: Mariu Pinedu i špansku Jovanku Orleanku: Mariu Pacheco, drugaricu pogubljenog kapetana Padille, borca za narodna prava. Tu je sigurnom rukom pokazan razvojni put španske republike, njena rađanja, da bi se kroz borbu za nju nazrela republika na višem stupnju. Ako je Erenburgova knjiga herojska lirškka poema, Merinova je nadmoćno komponovana simfonija, u kojoj se kao lajfmofivi smenjuju istorijske reminiscencije sa aktuelnim događajima, susreli sa. živim ljudima sa porukama velikih duhova prošlosli današnjim generacijama. Čujemo razgovore sa umornim borcima između dve bitke, uz melanholično ždroncanje nekog klavira, slušamo ljubavne jade jednog šofera, čujemo glas vojskovođa, slušamo nedovršenu priču o životu nemačkog radničkog fribuna Bšaumlera, koji gine ne dovršivši svoj priprosti a polresni izveštaj, čujemo „bele” Ruse koji se ovim pulem vraćaju u domovinu. Tu su živi ljudi koji vode događaje s obe sfrane. U poglavlju „Banditi, heroji, ulopisti” upoznajemo junake i „junake” s obe sirane. Tu su Caballero, Durušti, Pasionaria. Tamo su prosečni oficir Franko koji pravi karijeru, Mola, Ljano, bivši krijumčar a sada finansijer pohoda proliv Španije Juan March. Tu je znalački porfret višegodišnjeg diktatora Španije Primo de Rivere. Tu su mnogi bezimeni pali za svoju slvar, među njima i najveći lirski pesnik Španije Garcia Lorca, čistokrvni Španac i kafolik, pogubljen od „branilaca nacije i katoličanstva”. Merin dovodi da svedoče o Španiji najveći njeni duhovi. Govore nam Cervanfies, Velasquez, Goya, upoznajemo se sa prelečama španske republike, Castelarom i Pi y Margallom, sa njenim bezimenim tvorcima i braniocima. Slušamo pofresna svedočansiva Blasca !baneza i Ortega y Gasselta. Proživljavamo firagične sumnje i duševne borbe infeleklualaca 19 veka, Valle Inclana, Azorina, Pio Baroje. Prisustvujemo prisnom razgovoru sa velikim kaftolikom i humanistom Josć Bergaminom. Upoznajemo se sa današnjim živim pesnicima i umefnicima, mahom u radničko-b5oračkom kombinezonu. Sagledamo za čas figuru Marie Thereze Leon. Zgražamo se nad prizorima užasa: razriveni gradovi, dim koji guta do juče divne sunčane aleje i frgove, deca koju vade mrivu ispod ruševina. Ali vidimo i slike radosnog svakidašnjeg živofa: ljubav mladih koji se nalaze između borbi i ruševina, mladi parovi koji kupuju šivaću mašinu. Vidimo povezanost između umelnosfi i života: milicionari gledaju film „Čapajev” i izlaze obogaćeni saznanjem. Vidimo naivne a ponekad i