Naša stvarnost
BORBE I IDEJE
{Vladimir Dvorniković: BORBA IDEJA. — Geca Kon A. D. Beograd, 1937) |
Nije redak slučaj da se savremenim problemima prilazi na veoma nesavremen način. Govorili i pisati nesavremeno o savremenim pojavama i odnosima, lo u najmanju ruku znači prikazali ih u nesfvarnom, izopačenom vidu, a ako se još hlielo i nešlo da rešava, onda rešenje svakako mora da ispadne više ili manje naopako. Nije ni malo beznačajno da li se o savremenosli govori nesavremeno zalo što se ne ume drukčije, ili zato šlo se ne želi i ne sme. Često pula određeni interesi nalažu da se o najzaošfrenijim problemima današnjice govori lako da oni ne izgledaju ni zaošfreni, pa ni savremeni. Najzad, možda je za neke i „savremeno” — a svakako je nekima nužno i unosno — da se od žive današnjice pravi mriva medikacija.
G. Vladimir Dvorniković je prilično revnosan da od ne baš dovoljno savremenih problema slvara akluelnosti prvog reda, ali je daleko revnosniji da na sfvarmna današnja pitanja, koja neodoljivo iziskuju svoje pravilno rešenje, odgovara varijacijama preoplerećenim, zalrpanim moralizaforstvom i proizvoljnim kulfurnoistorijskim glorisanjem. G. V. Dvorniković je doktor i profesor filozofije; on je aulor dvadesefak knjiga o veoma raznovrsnim problemima; verovafno je posle Miljenka Vidovića naju aleri oko jednog plagijafa, što — uzgred budi rečeno — za ovdašnje filozofe nije ništa neobično ... Još davno se je GgOVOrilo i pisalo kako je g. dr. V. Dvorniković pročitao toliko i toliko hiljada knjiga, i Krleža ga je poredio sa onim medvedom iz priče šlo se je nagufao eksera. No g. Dvornikovoć nije hteo da završi kao faj basnoslovni medved, već je i dalje neusfrašivo guiao brda knjiga, dalje je pisao, predavao, pa i propovedao. Od log medveđeg i plagijaforrkog doba nastala su za g. Dvornikovića daleko srećnija vremena: kroz nekoliko godina on se neumorno pojavljuje kao oficijelni tumač olficielne mudrosli, ponaša se u mnogome kao diskrelni filozof šestojanuarsiva. Prilično stidljivo, a možda više oprezno nego slidljivo, g, Dvorniković ie igruckao i odigrao ulogu ovdašnjeg Alfreda Rosenberga, istina u neuporedivo manjim razmerama, bez one rosenbergovske drskosti i namelljivosti, koje inače freba da prefslavljaju snagu i odlučnost fašizma.